Контрола исправности возила у јавном превозу – зашто се често дешава да се аутобуси у Београду запале

Становници Сремчице недавно су због проблема са линијом 511 протестовали у насељу и врло често пишу и шаљу слике са ове линије. Да није ништа друго, горели су им аутобуси два пута у два месеца.

Зашто се често дешава да се аутобуси у Београду запале и да ли нека техничка контрола може да предупреди и да предвиди овакав квар?

Гостујући у Београдској хроници РТС-а, професор Саобраћајног факултета Владимир Момчиловић рекао је да контрола техничке исправности возила почива на томе да елементе у возилу, који нису довољно безбедни, морате да обезбедите на одређени начин.

"Значи, контрола свих агрегата на возилу је неопходна у одређеној периодичности. Дефинитивно оно што би требало периодичном контролом и контролом дневне исправности возила да се утврди, то је да ли постоје неки системи на возилима који не раде како треба“, напомиње Момчиловић.

Како каже, увек обраћамо највише пажњу на системе који су нам битни за безбедност возила и безбедност путника - то су кочнице, пнеуматици, точкови, систем за управљање вратима, али не обраћамо велику пажњу на остале системе као што су електроинсталације у возилу, што уме да прави проблем.

"То је такође обавеза превозника да то возило држи у исправном стању“, рекао је Момчиловић.

Ко контролише код јавних превозника исправност возила

Професор Момчиловић каже да је један од озбиљних проблема у Београду. "Одговорност лежи само на превознику. Проблем је у томе што ви не можете да искључите возило које мора да иде по реду вожње (путници зависе од тога), да бисте га послали на неки ванредни технички преглед. Значи, суштина у томе је да је одговорност за техничку исправност возила увек на самом превознику, прво на власнику возила, али такође је одговорност и на Секретаријату за јавни превоз“, подвукао је Момчиловић.

Према његовим речима, инспекција града морала би да проверава да ли та возила заиста јесу технички исправна.

"Неће они да раде тако што ће слати возило на технички преглед. Саобраћајна полиција, такође има могућност да возило пошаље на контролни технички преглед и у том случају би морало да се види да ли возило задовољава или не", рекао је Момчиловић.

Са друге стране, то би морало да има неке реперкусије по превозника. "Превозницима је у интересу да што мање улажу у своја возила како би што више новца задржали за себе, односно како би повећали профит и на тај начин обезбедили да не утроше неке паре, хајде да кажемо, непотребно", додаје он.

Понавља да мора да постоји нека врста контроле. "Значи, полиција ће ретко контролисати, осим у случају саобраћајних незгода или евидентне техничке неисправности, па ће послати возило на технички преглед", каже професор.

Да ли је предвиђена нека друга врста контроле

"Немамо неку врсту редовне контроле техничке исправности возила. Значи ми имамо сада, приликом склапања уговора са приватним превозницима и уопште склапања уговора за обављање јавног превоза у градским линијама, неку контролу, иницијалну контролу техничке исправности, естетску контролу", каже он.

Сада ће, како наводи, овим новим правилником који је уведен за сертификацију возила такође бити извршена одређена естетска контрола - проверавају се неки елементи, али не проверава се техничка исправност, на пример, да ли раде звучници или клима.

Каже да се озбиљније ствари неће контролисати. "Не контролишу се уопште, иако би то требало да буде један од озбиљних поступака. Макар да се направи нешто као што је естетски преглед код такси возила, када ви морате да дођете да вас исконтролишу. За јавни превоз, по мом мишљењу, било би значајно да се макар једном годишње одради тај преглед", указује Момчиловић.

Шестомесечни технички преглед

"По Закону о безбедности саобраћаја они су дужни да иду на шестомесечни технички преглед. И то додатно би требало да створи опет неки привид безбедности. За јавни превоз је јако важно да имамо ту континуалну техничку исправност. Шта то значи - да возила стално буду технички исправна. Не можемо да допустимо да чекамо да нешто откаже, значи зато имамо превентиву", каже Момчиловић.

"ГСП има установљен систем превентивног одржавања који немају приватници, баш због тога што је такав уговор, ви немате никакву обавезу контроле. Имају неку заиста малу обавезу контроле дневног прегледа. Стоји у правилнику где се дефинишу обавезе превозника, он има обавезе да преконтролише неке системе на возилу, али све се то оставља опет у домену - да се њему каже просто ти мораш то да урадиш и да кад се нешто деси, тада може да се каже да је одговорност на превознику", каже Момчиловић.

Колико километара дневно пређу аутобуси

На примеру аутобуса на линији 511 кога "држе" приватни превозници открио је колико дневно пређу километара у просеку.

"Возило дневно у просеку прелази 420 километара. Годишње то је око 125.000 километара. Сад улазимо у осму годину њихове експлоатације по овом уговору. Ранији уговори за додељивање линија су захтевали да буду нова возила.

"Последњи тендер 2016. није захтевао да возила буду нова, што значи да су они већ ушли са одређеним возилима која су имала одређену старост и за осам година до сада, ако узмемо ову дневну километражу и годишњу, они су прешли милион километара, то је огромна километража за свако возило", каже Момчиловић.

Инспектор у јавним превозу

Момчиловић сматра да мора да се направи систем где ће заиста да постојати редовна контрола на линији, а то би могао да буде неки инспектор.

"Значи, то мора да буде неко ко ће се возити јавним превозом и заиста не само реаговати на пријаве корисника јавног превоза, него ће и сам моћи да искључи возило. Ако искључи одређено возило са линије и ако се деси да возила заиста не задовољавају услове техничке исправности које они морају да задовоље, тада можемо да применимо пенале и да они заиста буду санкционисани", закључио је Момчиловић.