Преглед штампе (02. 03. 2010.)

Динар мора да се бори

Министарка финансија Диана Драгутиновић изјавила је да Влада Србије, заједно са Народном банком, мора да утиче на смањење степена "евроизације" динара и на већу тражњу за динарима, што ће сигурно ублажити осцилације курса.

"То се може урадити, на пример, кроз промовисање заједничког динарског тржишта државних обвезница, посебно дуже рочности, до 18 или чак 24 месеца, развој тржишта корпоративних и локалних обвезница, омогућавање конверзије девизних у динарске кредите. У сваком случају, у питању је заједничка одговорност државе и НБС", казала је Драгутиновићева за "Новости".

Она је истакла да "курс сам себи није циљ" и да "можда не би било лоше отворити питање какав курс одговара нашој привреди и који је то његов ниво који ће подржати нови модел раста".

"Да ли је прихватљив или не, можемо оценити само на основу његовог утицаја на инфлацију, на једној, односно на смањење извозне неравнотеже, на другој страни", рекла је министарка финасија.

Она је казала да интервенције НБС на девизном тржишт "не смеју зауставити тренд, а и девизне резерве су, ипак, ограничене". Драгутиновићева је истакла да држава мора да пружи довољну подршку слабој економији, а истовремено и да обезбеди одрживост буџета.

"Иако у свим, а нарочито у оваквим временима, треба штедети сваки динар садашњих и будућих пореских обвезника, мој фокус ће у наредном периоду бити уштеде које се могу остварити на великим ставкама", навела је министарка.

Према њеним речима, приоритет је утврђивање правила индексације зарада у јавном сектору, а, додатно, али не и мање важно, јесте обезбеђење оквира за нормално функционисање општина у условима смањења трансфера из републичког буџета.

"Ово би се омогућило, не само променама Закона о порезу на имовину, већ и Закона о јавном дугу који отвара могућност финансирања крупних инвестиционих пројеката, између осталог, и муниципалним обвезницама", казала је Драгутиновићева.

Она је рекла да на основу економских кретања у последњем кварталу 2009. и почетком ове године, очекује повећање прихода државе.

"При том, има простора и за релаксирање монетарне политике, што ће значајно ублажити проблем ликвидности у Србији. Тако треба и схватити најновије мере НБС", казала је министарка финансија.

Илегални домови - ризик трећег доба

Све уноснији посао - отварање илегалних приватних домова за старе особе, који највише „цвета" у престоници, али и недостатак смештаја у државним кућама исте намене, већ извесно време наводи многе пензионере да преиначе одлуку и треће доба проведу у установама које не могу да буду гарант квалитетне социјалне заштите. Будући да такве куће немају дозволу за рад Министарства рада и социјалне политике, одлуку о могућем боравку који може да се заврши и неславно - на улици, старе особе доносе на сопствени ризик. Званичног податка о броју „дивљих" домова нема, јер су они углавном регистровани као привредна друштва, пансиони за пружање угоститељских услуга, самосталне трговинске радње, агенције за пружање услуга...

За двадесетчетворочасовну бригу и смештај у регистрованим домовима, суграђани морају да издвоје од 300 до безмало хиљаду евра, док у неким илегалним боравак кошта и до 500 евра. Према подацима Министарства рада и социјалне политике, од 42 регуларна приватна дома у Србији, чак 29 налази се у главном граду. На њих 25, који нису били у складу са законом, прошле године је стављен катанац. Ове године, пет домова очекује да добије дозволу за рад.

- Сви захтеви поднети су на територији Београда. У поступку утврђивања услова тренутно се налази један захтев, док остала четири немају комплетну документацију - истиче Сузана Пауновић, помоћник министра рада и социјалне политике, задужена за сектор бриге о породици и социјалну заштиту.

Инспектори за социјалну заштиту од почетка ове године нису поднели ниједну кривичну нити прекршајну пријаву против одговорних у приватним домовима за старе, док су у току минуле написали 13 кривичних и десет прекршајних пријава. Казне се крећу до 50.000 динара за одговорно лице, односно до милион динара за привредни субјекат.

- За постојање нелегалних установа најчешће сазнајемо од грађана, центара за социјални рад, од сродника корисника који су на смештају у тим домовима, праћењем огласа у средствима информисања... - додаје Пауновићева.

Да би неки приватни дом добио дозволу за рад, потребна је сагласност Министарства здравља и Министарства рада и социјалне политике. Њима се подноси захтев, а потом инспекција контролише објекат, испитују се услови рада и оба министарства дају сагласност, па тек тада објекат може да се региструје као приватни дом.

Увезени лекови без контроле

Произвођачи лекова у Србији поједине медикаменте, које продају као домаће, заправо купују у Индији, Кини, Турској или Ирској, па препакују за домаће тржиште. Тако се, на пример, „диклофенак дуо нини" продаје као домаћи производ иако се прави у Индији, а у Србији се само препакује. То је само један од многобројних примера. На тај начин се избегава контрола која је за увозне лекове ригорознија него за домаће.

Да ситуација буде још гора, по Закону о лековима и медицинским средствима овакав увоз је могућ, а једини гарант исправности је сам произвођач, међу којима неки уопште не производе већ само препакују медикаменте. Те фирме увоз потпуно произведеног лека представљају као увоз сировине за производњу лекова и то зато што сировина по закону не пролази контролу у Агенцији за лекове. А да су регистровани као страни лек, што заправо јесу, по закону би морали сваку серију да пријаве на контролу Агенцији за лекове.

Званични произвођач (за српског потрошача) „диклофенак дуо нини" је „Нини" д.о.о из Ниша. Међутим, производња активне супстанце и капсулирање овог лека комплетно се изводи у Индији. Из Индије стиже у Македонију где га тамошња фирма „Јака" пакује у фолије. Тако потпуно спакован лек увози „Нини" из Ниша, а онда га препакује у кутије са српским обележјем и пушта у промет као домаћи производ.

Јовица Стефановић, власник ове фирме, није желео да нам одговори на питања о томе да ли је строго контролисан квалитет свих лекова које његова фирма продаје као домаће медикаменте, а који су у потпуности произведени у Индији.

- Питајте Агенцију за лекове, они су надлежни за то - љутито је рекао Стефановић.

Други произвођач оваквих лекова је „Медико уно" из Београда.

Обесио се после судара!

Душан Давидовић (37) из Вреоца убио се јуче после лакшег судара који је изазвао на Ибарској магистрали код Степојевца! Душан је на мосту преко реке Бељанице „фијат пандом" ударио у „шкоду октавију". После удеса у којем није било повређених, Душан је узео из кола канап за шлеповање и обесио се на огради моста!

Трагедија се догодила јуче око девет часова на Ибарској магистрали код Степојевца. У саобраћајној полицији кажу да у судару који је скривио Душан Давидовић нико није повређен и да штета на возилима није била велика.

- Саобраћајна незгода се догодила на мосту преко реке Бељанице у Степојевцу. Давидовић је управљао „фијат пандом", београдских регистарских ознака, и кретао се у правцу Великих Црљана и Лазаревца - каже наш саговорник из полиције, и додаје:

- У једном тренутку он је налетео на „шкоду октавију", којом је управљао Зоран Б., који се налазио испред њега. После судара оба аутомобила су се зауставила и возачи изашли да виде колика је штета. Када су се уверили да штета није била велика, Зоран Б. се вратио у ауто да сачека саобраћајце. Давидовић је узео из кола канап који му је служио за вучу, везао се за ограду моста и обесио наочиглед шокираног возача „шкоде"! Убрзо је на лице места стигла и патрола полиције која је кренула да помери возила због којих се направила гужва. Тада су полицајци сазнали да је возач који је изазвао удес извршио самоубиство. Засад се не зна зашто се убио Давидовић. После завршетка истраге знаће се узрок ове трагедије.

У близини моста на Бељаници нема кућа. Педесетак метара од места несреће налазе се просторије једне фирме.

- Нисам ни знао да се у близини догодио судар. Тек када је дошао газда, рекао ми је да је гужва на магистрали, јер су се два аутомобила сударила на мосту. Изашли смо напоље и видели колону. Стигли су убрзо и саобраћајци. Пошао сам да видим изблиза колика је штета. Када сам дошао до аутомобила, рекли су ми да се возач обесио. Нисам схватио шта причају, јер у близини нема дрвећа. Тад су ми рекли да се обесио о ограду и да виси изнад реке. Зато нисам могао да га видим иако сам стајао неколико метара даље - испричао нам је радник ове фирме.