Др Совтић: Чак и блага клиничка слика код малих богиња може довести до запаљења мозга

Од почетка године потврђено је 12 случајева малих богиња и то код, углавном, невакцинисаних особа. Педијатар пулмолог др Александар Совтић истиче да је велика могућност од смртног исхода или тешких последица код оних који оболе од ове болести, а за коју је доступна вакцина. За то време лекари се боре и са епидемијом великог кашља, а највећи број хоспитализованих су млађи од четири месеца.

Тешко је предвидети, али када се број оболелих повећава можемо претпоставити да ће се епидемија појавити, каже педијатар пулмолог Александар Совтић. Подсећа да смо такву ситауцију имали 2017. године када је и била проглашена епидемија малих богиња.

"О томе тада није било много речи. Највећи терет је изнела педијатриjска служба Института за јавно здравље, а број оболелих је био висок – преко 5.000 оболелих, 15 умрлих свих узраста", подсећа Совтић, додавши да је 90 одсто оболелих било неквакцинисано.

Подсећа да је током пандемије ковида смањен број вакцинисаних.

"Тренутно је вакцинисано 90 одсто, а циљ је да обухват вакцинације буде 95 одсто како бисмо развили колективни имунитет и смањили могућност неконтролисаног ширења морбила", навео је др Совтић.

Последице након прележаних морбила могу се осетити и 10 година касније

Пре него што је вакцина против морбила била обавезна, мале богиње су морале да се прележе.

"Неки су умирали, неки су развијали касне последице, највећи број је прездрављао. Једна од секвела морбила је обољење мозга које се зове склерозирајући паненцефалитис, који се развије десет година после чак и благе клиничке слике морбила", објашњава Совтић.

Календар вакцинације се није мењао, а одлагање имунизације или прескакање доза чини да имунски одговор на инфекцију не буде добар.

"Ако се разболите, могућност да ћете умрети или развити последице је велика", објашњава Александар Совтић, истичући да вакцинација не спречава да се разболите, већ штити од потенцијално лошег тока и исхода.

Поверење у имунизацију опало

Поред обезбеђивања извора чисте воде, имунизација је та која је обезбедила да се смањи смртност опште популације.

Упркос томе, поверење у имунизацију је опало због сензационалистичког новинарства и хистерије.

"Ми, као здравствена служба, веома водимо рачуна да промовишемо вакцинацију. Као наставници Медицинског факултета, учимо студенте да је вакцинација цивилизацијска тековина", рекао је гост Јутарњег програма.

Велики кашаљ и морбиле

Сезона је респираторних инфекција и здравство, у сезони од октобра до марта, трпи изузетан притисак.

Чак и ако се занемари појава морбила, здравствени систем је већ оптерећен великим бројем оболелих од кашља.

Др Совтић наводи и да се на Одељењу пулмологије Института лечи 60 особа, а код 52 од тих пацијената је и молекуларним тестовима потврђен пертусис.

"Највећи број њих је млађе од четири месеца, четворо деце је нажалост умрло... Ако вам кажем да је 250 деце хоспитализовано од октобра, само под клиничком сликом бронхиолитиса, од којег у свету годишње умре милион деце, схватићете колики је то проблем", објашњава др Совтић.

Имунизација трудница

Наводи да смо и даље у прилици да деци до поласка у школу практично обезбедимо пет доза вакцина против пертусиса.

"Међутим, невоља је што смо из вакциналног календара избацили имунизацију адолесцената и што не вакцинишемо труднице у последњем триместру трудноће. Зашто је то важно? Зато што ће вакцинисана трудница биолошки крвотоком постељице пренети у свој фетус, своје дете, заштиту, односно антитела", каже Совтић.

Од пертусиса умиру невакцинисана деца и она која нису од мајке добила антитела. Прва доза вакцине против пертусиса даје се бебама од другог месеца.