Бетонирање зеленила у новобеоградском блоку – грађани протестују, а шта кажу инвеститори

У јутарњим сатима у новобеоградским блоковима има вредних и физички активних. Зеленила има на претек. Међутим, измењеним Планом детаљне регулације за део Бежанијске косе, овде се планира изградња стамбено-пословног комплекса са кулом од 120 метара.

"Ово мало зеленила ће бити бетонирано. Иста та зграда може да се помери 500 метара ниже. Град је сигурно у могућности да замени за неку другу локацију где би се могло изградити пет солитера, ми нисмо против тога, али нама овде треба гимназија, дом здравља, спортски терени“, каже становник Бежанијске косе Бруно Фекете.

Пре две године организована је јавна расправа на којој су учествовали и грађани.

Бојана Прекајски каже да је обећано да се неће ништа радити без договора са грађанима.

"После две године добили смо одговор да је габарит грађевине остао исти, али да се променио само облик. У међувремену је детаљан урбанистички план промењен у корист ове грађевине“, истакла је Прекајски.

Паркови и зеленило између зграда

Паркови и зеленило између зграда, тако је архитектонски осмишљен и изграђен Нови Београд. Урбанистички планови предвиђају најмање од 20 до 25 квадратних метара зеленила по становнику.

"Не постоји општи пропис и општи проценат, али свуда се то локално усклађује и уређује у минималној мери“, напомиње професор Милош Комленић са Архитектонског факултета.

Међутим, мало је градова чак и у Европи који имају толико зеленила, кажу стручњаци.

"Свака измена, да ли ће пословни прећи у стамбени или обрнуто, поготово да ли ће зелена површина прећи у стамбену, тражи измену закона и то је једна дуготрајна процедура која значи колективно гласање, а не одлуку појединца“, каже Комленић.

Зелених површина највише има у новобеоградским блоковима. Ипак, и у 63. се на месту парка планира изградња великог објеката. Исто је и у другим блоковима.

Шта каже инвеститор

Од инвеститора смо добили саопштење у којем, између осталог, пише: "На пројекту је испоштовано минималних 15 одсто зелених површина. Такође, примедбе грађана су углавном прихваћене тако што је спратност објекта смањена и укинута је саобраћајница између објекта и кошаркашког терена".

И закон и урбанистички пројекат прописују да новоизграђени објекти морају да имају одређени проценат зеленила.

У Београду се све више гради, што је добро за тржиште и развој, а зелених површина има око 30 одсто. Просек у европским градовима је 40 одсто.