Ново рухо депоније "Винча" – струја и грејање од спаљивања отпада, пречишћена вода испушта се у Дунав

Највећа неуређена депонија у Европи "Винча" добила је нов изглед. Већ деценијама се на депонији гомилао отпад. Када се запалио, гашење је трајало данима, док је дим стизао у скоро све делове града. Због тога се жељно ишчекивала реализација пројекта добијања енергије из смећа у Винчи.

Шест тона смећа краном се премешта у посебну комору, а одатле у котао где се на температури од 800 степени спаљује. Сагоревањем смећа добија се топлотна и електрична енергија, а све се контролише из централне собе.

"Значајно је што ће се 340.000 тона отпада сагоревати у току једне године. Неће завршити на депонији, што је велики допринос побољшању животне средине око 'Винче', али и у Београду", поручује Владимир Миловановић, директор "Бео чисте енергије".

Проф. др Александар Јововић са Машинског факултета објашњава да сваког дана користимо ту електричну енергију, али да не знамо који је део дошао из "Винче", а који из Обреновца.

"Са друге стране, део загреване топле воде пребацује се у топлану на Коњарнику и постаје део систем даљинског грејања, што значи да имамо директан бенефит", каже Јововић.

У "Винчу" и даље дневно стиже неколико стотина камиона комуналног отпада, али сада се истовара у бункер спалионице.

Покривање зеленилом

Систем, због проблема са турбином, још не ради сто одсто, па је до сада испоручен 31 мегават топлотне енергије. Кроз неколико месеци, кажу, и то ће бити решено.

"У просторији су контролни ормани са опремом. Милиони метара каблова доводе сигнале од различите опреме у пољу, а одатле се шаљу у контролну собу", наводи Миловановић.

Стара депонија која је скоро пола века служила за одлагање смећа и где се налази више од десет милиона тона отпада, биће санирана и прекривена зеленилом.

"Кључно је да се стара депонија стави под пуну контролу. Иако је тешко контролисати, јер доле нема фолије и онога што модерне депоније имају, тиме би могли да се избегну пожари", каже проф. др Александар Јововић.

Спалионица ради "ударнички"

У подножју депоније је постројење за третман процедних вода које ради већ годину и по. Планирано је да се годишње преради 90.000 кубних метара воде.

"Путем канала и цевовода све процедне воде које настану на новој и старој депонији и на целом комплексу, пречишћавају се", указује Владимир Миловановић, директор "Бео чисте енергије".

Тако се чиста вода испушта у Дунав. У Европи има око 500 спалионица отпада, али тамо се много више смећа рециклира.

Требало би да систем рециклаже и код нас буде бољи, кажу стручњаци.

Међутим, Град још нема потребне капацитете за то, па је у спалионицу у претходне две године стигло око 200.000 тона отпада више него што је планирано.