Потомак Алексе Ненадовића: Велики понос избија из свих нас, привилегије нисмо тражили

Алекса Ненадовић био је кнез тамнавско-посавске кнежине, посечен у Сечи кнезова почетком фебруара 1804. у Ваљеву. Попут многих породица Србије 19. века и Ненадовићи потичу од досељеника са разних страна где су живели Срби.

О томе ко је био данас сведочи историја, али и његови потомци.

Ђорђе Ненадовић, потомак Алексе Ненадовића каже да постоје више легенди одакле су дошли Ненадовићи.

"Оно што се са великом вероватноћом може рећи, је да су дошли негде у 17. веку у Бранковину, а одакле - ту су сада дилеме, зато што су различити извори наведени, у неким списима из тог доба, а и прота Матија је унео малу забуну у својим мемоарима када је написао да су они из Бирча дошли. Тај топоним неки везују за границу са Босном, неки са Црном Гором и ми смо то у породици прихватили, да је највећа вероватноћа да су у неком моменту, из старе Херцеговине, шта год то било, јер тамо су пронашли неки локалитет“, рекао је Ђорђе.

За време Кочине крајине Алекса Ненадовић ослободио је ваљевски крај и подручје све до Чачка.

Ђорђе Ненадовић каже да је 20 година пре почетка Првог српског устанка када је због својих контаката које је имао преко реке, добио дојаву да се аустријска војска срема у рат са Турском 1787. године.

"Испоставилио се да је та дојава била само жеља неких Срба који су хтели да покрену локалне Србе да крену у неки устанак, бој, замало се и то десило. По тој дојави, Алекса је окупио народ и они су кренули на Ваљело из Бранковине и ту је дошло до озбиљне битке, попалили су Ваљево, истерали су Турке, све до Чачка и иза Чачка, попалили Чачак и вратили се назад“, испричао је Ђорђе.

Брат Алексе Ненадовића је Јаков, а његови синови су прота Матија и Сима Ненадовић.

"И он се родио у етаблираној фамилији у том времену, која је већ била значајна. Његов деда, брат његовог оца, био је Тамнавски кнез. То нису властелинска звања, кнезови су у то доба били изабрани од народа, Турци су владали Србијом, они су их постављали, да управљају одређеним териотријама и д аконтролишу народ. Нема то ту тежину што би се могло помислити да је неко племство у питању“, рекао је Ђорђе.

Алекса Ненадовић убијен је у Сечи кнезова. Одсекли су му главу и Мемед-ага Фочић ју је ставио, са осталим главама, на свој чардак.

Ваљевски Турци који су имали добре односе са кнезовима измолили су за његово тело и предали су га родбини, која га је сахранила, без главе, поред цркве.

Живан Јеротић из села Близоње је украо његову главу и вратио је родбини, па су га након три дана од сахране откопали и сахранили и главу са телом.

"Наравно велики понос избија из свих нас због наше породичне традиције, ми смо васпитавани у том неком духу али нисмо имали као императив да досегнемо те висине. Ми се трудимо колико ко може у својој професији, то су велике неке висине, али никакве привилигије нисмо ни тражили ни добијали. Породица је пролазила кроз различите периоде у историји, у неким периодима су били јако моћни, у неким су морали да се склањају не би ли преживели, улетали су у вртлоге историјских борби између династија“, закључио је Ђорђе Ненадовић.