Од светског првака у кошарци до Карађорђеве звезде

Ви сте носилац бројних признања - између осталих, Ордена Немање првог реда и Ордена југословенске заставе, а од вечерас и Карађорђеве звезде. Шта Вама таква признања доносе?

Доносе вам велику радост. Осећате част и понос, осећате велико задовољство – да све оно што сте претходних година радили, да су ти резултати довели до тога да добијем ово високо признање. Помешано - радост и понос.

И све те награде стекли сте великим трудом и радом - Медицински факултет у Београду завршили сте за мање од пет година као један од најбољих студената. Ви сте били и најмлађи професор на Катедри за хирургију. Ваш отац је лекар, је л‘ то био логичан пут или нешто што сте изабрали срцем?

Није био зацртан пут, али мајка је била професор књижевности, отац лекар и онда ви слушате од најранијег детињства и пожелите да се бавите медицином. Пре доласка на медицину сам размишљао да будем кардиолог и интерниста, али сам после схватио да желим хирургију. И то је посао који волим да радим, и то је најважније. Јер ви цео живот живите живот хирургије и то је нешто што вас окупира дан и ноћ, али вам не пада тешко. И то је осећај који вас јури.

Лечите и ван операционе сале. У нашем трофејном спорту сте као лекар још од деведесетих - доктор у ФМП Железнику, вишедеценијски сте доктор репрезентације Србије. Сарађивали сте са низом селектора и дочекали и испратили много великих асова из националног тима.

Били сте и у Индијанаполису 2002, када је СР Југославија постала првак света, а 21 годину касније били сте, на срећу ту, и помогли да се спаси живот Бориши Симанићу. Ви сте такве или сличне случајеве виђали на клиници, али када се деси на терену. Како је Бориша данас?

Све се добро завршило. Проблем је био што смо се нашли у другачијем здравственом систему и не можете да урадите све што желите. Али сам се изборио да све буде урађено на време. Он се добро опоравља и сада ће почети са физичким оптерећењима. Али најважнија је ствар да је он пребродио једну кризу, од спорта је видео различите стране – с једне стране, победе, с друге стране борбу за живот. И боље од свих нас сагледава професионални спорт.

Рекли сте да је то што сте постали лекар било само увод да се бавите и свим другим стварима данас. Ви сте председник Црвеног крста већ више од 20 година. То је једна од организација којој грађани, по анкетама највише верују и једна од најстаријих организација. Готово 150 година ради без прекида. По броју волонтера се некако и оцењује квалитет рада неке такве организације. Колико данас броји волонтера ЦК Србије?

Главни параметар да мерите успешност је колико имате волонтера. Ми сада имамо 69.000 волонтера који се баве и стално и повремено програмима Црвеног крста. 

Само у прошлој години  активностима је било обухваћено више од милион грађана. С којим програмима настављате и у овој години?

Приоритетно је да се наставе витални социјални програми. Наставићемо програме мотивације за добровољно давање крви. Традиционално зима и лето су најкритичнији када су залихе крви у питању. На сајту ЦК постоји распоред акција.
Што се тиче гардеробе, могу да се јаве у локалне заједнице. И било би добро, то је увек потребно.