Благосиљањем винограда и орезивањем винове лозе, у Великој Хочи обележен Свети Трифун
У Великој Хочи и Ораховцу, за виноградаре година почиње данас, резидбом винове лозе. До првог грозда, првих капи вина и ракије почиње и време ишчекивања – хоће ли година бити кишовита, какав ће бити род, хоће ли грожђе имати квалитет за вино из претходних година.
Литургијом у цркви Светог Трифуна у Великој Хочи и балогосиљањем резидбе винове лозе у оближњим виноградима манастира Високи Дечани, у општини Ораховац, обележен је Свети Трифун.
Професорка и књижевница Оливера Радић из Ораховца каже да је молитвама започела још једна радна година у виноградима.
"Свети Трифун је од великог значаја за наш народ овде, зато што је вино, зато што су виногради од великог значаја овде и вековима су људи од тога живели и то је та везаност наша, за ову земљу, преко тих чокота, које орезујемо. Почевши од Трифундана и преко тих чокота који нам дају грожђе, ми се сједињујемо и са господом и причешћујемо се и на неки начин заветујемо се овој земљи", објаснила је Радићева.
Додаје да у винограде домаћини доносе хлеб, доносе нешто од хране и као што се у цркви заједно окупљају тако се и у виноградима домаћини заједно окупљају, заједно орезују у крст, да род у винограду буде добар.
"Погача се ломи после орезивања, наравно покропи се и вином прошлогодишњим уз молитву да вино које ће ове године да се точи буде боље, лепше, здравије", каже Радићева.
Истиче да је јако важно чувати традицију, молити се Светом Трифуну и све до михољдана када се заврше радови у винограду.
Преостали Срби у Великој Хочи и Ораховцу традицију чувају молитвом.
Отац Сава: Велика Хоча, место од Бога изабрано
Игуман манастира Високи Дечани отац Сава каже да нигде мањега села од Велике Хоче а толико много цркава које показују да је ово место од Бога изабрано, где буде упаљена свећа воштаница која сведочи о вери христовој о сили страдања његовог и његовога васкрсења.
"Ако је Бог с нама ко ће против нас, зато не смемо никада да се уздамо у пролазне ствари овога света, јер све ово је пролазно, сви ми овде, који смо се окупили ко пролазници кроз овај свет, путници кроз овај свет за неколико десетина година нико од нас неће више бити у овоме земаљском свету, сви ћемо се одавде одселити. Зашто дакле да се не бринемо око пролазних ствари већ да се бринемо радије где ће наша душа вечна бити где ћемо вечно живети да ли ћемо заживети животом Христовим", рекао је отац Сава.
Додаје да, молећи се господу да нас све укрепи, молимо се да нам подари благословену ову годину која у Великох Хочи и Ораховцу почиње и са орезивањем винограда, да би родила лоза као много година до сада и била знак Божје утехе.
"Јер лоза је тако благословена, јер је сам господ узео плод од лозе да би се користила у светим тајнама и да би изображавала крв господњу, нека би господ дао снаге љубави вере слоге поверења у Бога да оставимо све бриге овога света и препустимо их Богу и чувамо ово свето место, тиме што и ми овде остајемо и Бог ће нас чувати да се бринемо око ових светиња које вековима сведоче присуство Божје да чувамо успомене и сећања на наше старе. Они су у много тежим временима остајали и опстајали у уз све невоље чувајући оно што је важније и претежније, јер они су својим срцем дубоко осећали шта је смисао њиховога живота и зато су и остали упамћени, зато су се и уградили у бројне светење које до дан данас овде остају, као знак љубави божије", поручио је игуман Сава Јањић.
Помоћница директора Kанцеларије за Kосово и Метохију, Милена Парлић честитајући мештанима празник, пренела је и подршку Владе Србије и Kанцеларије.
"Дакле управо ова литургија, управо онако како кроз историју ораховачка, хочанска и дечанска виногорја симболизују Србе. Срби, посебно ови наши из Велике Хоче, вишовековни су отпор сили, не само Срби из Велике Хоче, него генерално сви Срби, али посебно наши Срби из Велике Хоче, лојални својој земљи, својој виновој лози. А као што сви знамо винова лоза је неуништива спалиш је остаје, посечеш је изникне, потопиш је озелени, све док је корен здрав она траје и живи. Управо како наши Срби кроз векове живе на овај светој земљи", поручила је Парлићева.
У Великој Хочи и Ораховцу након сукоба 1999. године остало је да живи више стотина Срба. Виноградарство им је главно занимање.
Коментари