Шта када хитна помоћ закаже и не изађе на терен – коме се жалити

Покрет "Мери" покренуо је пројекат којим позива грађане да им се јаве уколико на њихов позив хитна помоћ није изашла на терен. Указују и да на готово 40 одсто територије Србије нису организоване одговарајуће службе хитне помоћи – што значи да велики број грађана нема приступ тој здравственој услузи.

Породица Рудаков у спору је са Домом здравља у општини Богатић. Поднели су и кривичну пријаву, јер хитна помоћ није изашла на терен, иако је њиховом оцу позлило око поноћи.

"Сестра је позвала хитну помоћ, они су рекли да они не излазе на терен после 19 часова и рекли су да се некако снађе и да га доведе. Tу ноћ је био минус напољу, таксисти нису возили, нико није хтео да тату превезе до болнице. Тата је преминуо између два и пола три ноћу", објашњава Радица Рудаков.

Покрет "Мери" позива грађане који мисле да им је неосновано ускраћена хитна помоћ да им се обрате.

"Закон о здравственој заштити у свом члану 62. прописује дужност здравствене установе да укаже хитну медицинску помоћ. Закон не оставља могућност да се та хитна помоћ не укаже. Нажалост, у ситуацијама када се та помоћ не укаже, а када дође до трагичног исхода, веома често смо приморани на вишегодишња суђења", наводи Дејан Зејнула из покрета "Мери".

Како се врши тријажа

Од града до града се разликују реакције Хитне помоћи на позиве грађана – оно што је некима довољан разлог за излазак на терен, другима није.

“Тријажа је веома битна ставка у функционисању хитне медициснке помоћи, где се одређује степен приоритета – да ли је нешто за савет или интервенцију екипе и врши се према редовима хитности дистрибуција интервенција. На први ред хитности – стања без свести, шаљу се ургентне екипе које су најбоље опремљене и које се налазе најближе унесрећеној особи", објашњава Наташа Козић Ковач, шеф тријажно-дистрибутивног центра Нови Сад.

Шта кадa нема хитне помоћи

А шта кад у месту хитне помоћи - нема.

"Дом здравља Ириг је у врло специфичној ситуацији, пружа здравствену заштиту за територију која према последњем попису бележи нешто мање од 10.000 станоивника. Међутим, припада регији која је изузетно туристички оптерећена и која према нашим проценама свакодневно прима преко 25.000 становника. Ми због те пописне бројке од 10.000 становника немамо права на засебну службу хитне помоћи", истиче др Небојша Ацин, директор Дома здравља Ириг.

Додао је и да се хитна помоћ на територији те општине пружа захваљујући лекарима опште праксе.

Србија нема закон који уређује рад хитне помоћи. Радна група за ургентну медицину при Министарству здравља дуже од годину ради на доношењу правилника, алгоритма за примање позива на територији целе државе.