Статистика неумољива – Србија у дубоком процесу старења; жене дупло више раде у кући од мушкараца

Подаци о процењеном броју становника за 2022. годину показују да је у Србији просечна старост жена 45,2 године, а мушкараца 42,4, што је у обе категорије за 1,1 годину више у поређењу са 2015. годином, наводи се на сајту Републичког завода за статистику.

Како се истиче, поређење података из 2015. и 2022. године показује да се индекс старења становништва у Србији стално повећава, што сведочи да је становништво у дубоком процесу старења.

Међу свим категоријама брачног статуса, жене су најзаступљеније у категорији удовица/удовац (79,5 одсто), а мушкарци у категорији неудата/неожењен (56,9 одсто). Најмање разлике у структури према полу су у категорији удата/ожењен (50,3 одсто према 49,7 одсто).

Међу становништвом које живи у ванбрачној заједници, најбројнија је категорија жена старости од 30 до 34 године. Посматрано према старости, жене су бројније у старосним категоријама до 44 године, док су мушкарци бројнији у свим осталим старосним категоријама.

У периоду 2011–2022. године, евидентан је сталан пад броја закључених бракова, док је број разведених бракова у порасту. У 2020. забележен је значајнији пад и код закључених и код разведених бракова, као последица пандемије коронавируса.

Кад је реч о разликама у годинама између супружника, у периоду од 2016. до 2022. године, благо расте удео бракова у којима је мушкарац млађи, а смањује се удео оних у којима је младожења старији пет до девет година. У периоду 2011–2022. године број живорођених беба женског пола је смањен за 3,9 одсто, док је број живорођених беба мушког пола мањи за 4,9 одсто.

Највеће учешће деце рођене у браку у 2011. и 2022. години имале су жене старости 25–34 године (64,8 одсто у 2011, а 64,2 одсто у 2022. години).

Највеће учешће деце рођене ван брака у 2011. години имале су жене старости 25–34 (43,3 одсто) и старости 15–24 године (43,1 одсто), док је тај однос у 2022. години био 49,6 одсто и 29,8 одсто. У периоду 2012–2022. године, за једну годину је порасла просечна старост и мајки (са 28 година на 29) и очева (са 31 на 32). Међу мигрантским становништвом, жене су просторно покретљивије од мушкараца у већини старосних група, а нарочито у доби од 15. до 34. године.

Жене двоструко више времена раде у кући од мушкараца

Истраживања о коришћењу времена из 2010. и 2021. године потврдила су стереотипе да жене, у односу на мушкарце, без обзира на то да ли су запослене или не, двоструко више времена раде у кући, а упола мање времена проводе на плаћеним пословима, наводи се на сајту Републичког завода за статистику. За запослене жене, рад у кући постаје друга смена.

Подаци показују да мушкарци на плаћеним пословима, како радним данима тако и викендом, скоро дупло дуже раде него жене. На другој страни, као што се и очекивало, жене раде на неплаћеним пословима дуже од мушкараца, и то и радним данима и викендом. У активностима за задовољавање личних потреба, оба пола више времена проводе у овим "пословима" током викенда него радним данима, у просеку сат дуже.

Кад је реч о слободним активностима, жене викендом један сат више посвете слободним активностима него током недеље, док мушкарци одвоје и сат и по више времена. Мушкарци на плаћеним пословима раде око четири сата, и то је дупло више од жена. Кад је посреди неплаћени посао, у осталим насељима и жене и мушкарци раде више од становника градских насеља.

Ако посматрамо слободно време у градским насељима и жене и мушкарци имају више слободног времена од становника осталих насеља. Жене дупло више времена од мушкараца проводе у обављању неплаћених послова у домаћинству и бризи о другима. Жене у браку и са дететом узраста до седам година, у неплаћеним пословима проводе скоро целу радну смену. Највећа разлика у обављању неплаћених послова према полу је код становништва старости 55 и више година.