Епидемија великог кашља увелико у Србији, а сад се појавиле и мале богиње – које мере предузимају надлежни

Дете од 15 година из Београда оболело је од малих богиња и због компликација је на болничком лечењу. Стручњаци упозоравају да због све мање вакцинисаних ММР вакцином, епидемија ове искорењене болести никад није била извеснија. Докторка Славица Марис из Градског завода за јавно здравље Београда каже да је наложена ванредна ревизија картотека и да се позивају на имунизацију деца која нису примила вакцину. Које је још мере Институт за јавно здравље наложио и колико је тренутно оболелих од друге болести за коју постоји вакцина – великог кашља?

Претходне године ММР вакцину, која штити и од малих богиња, по календару вакцинације примило је 88 одсто деце у Београду, што је за шест одсто више од 2022. године и чак 19 одсто више у односу на период короне.

Ипак, докторка Славица Марис, епидемиолог Градског завода за јавно здравље Београда, указује да је потребно најмање 95 одсто деце да буде вакцинисано.

"Ми смо свакодневно у комуникацији са домовима здравља, са начелницима педијатрије. Налаже се ванредна ревизија картотека, позивају деца која нису вакцинисана и она која треба да приме вакцину у складу са календаром имунизације", рекла је др Марис гостујући у Београдској хроници.

Истиче да је вакцинација најбезбеднији и најсигурнији начин превенције болести као што су морбиле, као и да је Институт за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" доставио свим здравственим установама у земљи предлог мера за пооштрен надзор.

"Те мере се достављају свим здравственим установама на територији Србије, што подразумева пријаву сваке сумње, лабораторијску дијагностику, изолацију, лечење пацијента, епидемиолошки надзор, здравствени надзор, као и имунизацију контаката осетљивих особа који су биле у контакту са оболелима унутар 72 сата", навела је др Марис.

На питање да ли би казнена политика била решење за недовољан број вакцинисаних, др Марис одговара да ми могла делимично да бдуе решење, да али онај ко сматра да не жели своје дете да вакцинише, он га неће вакцинисати, чак ни након плаћене казне.

У Босни и Херцеговини и у Румунији пријављена је епидемија морбила, а др Марис истиче да су епидемиолози спремни за случај да се и код нас појави епидемија.

"Ми смо спремни. Ево, 2018. године је код нас била велика епидемија морбила где је било око 6.000 оболелих у целој Србији, у Београду 2.150 оболелих. Већ имамо искуство са тим, ми смо спремни, већ је прослеђена информација о овом случају оболевања од малих богиња код овог детета", рекла је докторка Марис.

На питање шта ми можемо да учинимо да заштитимо себе и друге, др Марис наводи да можемо проверити свој имунолошки статус и вакцинисати се ако нисмо.

У Београду од великог кашља највише оболелих у Земуну

Ипак, велики кашаљ је и даље болест која задаје много више проблема – закључно са прошлом недељом ова болест је лабораторијски потврђена код 764 оболеле особе у Београду.

"Међутим, ова бројка је реално знатно већа. Може се помножити са три, јер у домаћинству где имамо једног оболелог, имамо и више чланова домаћинства", навела ј др Марис.

Чак 65 одсто оболелих су деца узраста 10-19 година, док је 9,7 одсто деце 0-4 године оболело од великог кашља. Чак 20 одсто оболелих је у Земуну, а следе Вождовац, Чукарица, Палилула и Звездара.

"Ризик за тежу форму болести и за компликације од ове болести имају управо најмлађи узраста до годину дана. Сматра се да једна трећина овог узраста која оболи од великог кашља захтева болничко лечење. Нажалост, велики проценат њих има и компликације у виду апнеје, односно прекида у дисању, у виду пнеумоније, односно упале плућа, упале уха, енцефалопатије, односно енцефалитиса. Имамо и смртних исхода", истакла је др Марис.

Имунитет стечен вакцинацијом против великог кашља опада

Један од разлога ширења великог кашља јесте недовољан обухват вакцинисаних који се на територији Београда кретао између 80 и 90 процената претходних година, а препоручено је 95 одсто.

"Морамо нагласити да имунитет након ове вакцине слаби након четири године, а сматра се да од 5 до 10 година након последње вакцине фактички и да га немамо. Тако да су та деца, то су управо ови тинејџери који су највише оболели, узраста 12, 13 и 14 година, који су своју последњу вакцину примили у другој години живота", навела је др Марис.

Од наредне године је планирано да се ова вакцина прими и у осмом разреду основне школе, а до онда је потребно да се понашамо одговорно, пре свега како бисмо заштитили најмлађе који још нису ни могли да буду вакцинисани.

"Избегавањем контакта са особама које имају неко акутно респираторно обољење, избегавањем боравка у просторијама где је већи број људи, ношењем маске, што чешћим проветравањем, прањем руку и јачањем имунитета", рекла је др Марис.

Истиче и да је веома значајна вакцинација трудница у последњем триместру трудноће јер на тај начин мајка штити своју бебу до примања прве вакцине. Ипак, додаје и да ова вакцина не може да се купи, али да очекују да ће је бити од наредне године.