Воћке се полако навикавају на топлије зиме – резидба треба да се спроведе као и обично

Као и претходних неколико и ову зиму карактеришу температурна колебања. Током децембра, јануара и фебруара температуре су изнад вишегодишњих просека и достижу у појединим данима и преко 15°C.

„Овакве температуре не погодују воћним културама којима више одговара стабилно време са нижим температурама током зиме. Међутим, све су чешће зиме без довољно снежних падавина, са честим топлим периодима које засигурно у извесној мери неповољно делују на воћке, али се оне полако навикавају на ове промењене услове“, каже др Дарко Јевремовић, директор Института за воћарство из Чачка.

Више температуре током јесени су, објашњава, продужиле вегетацију па је воће имало краћи период да се „припреми“ за улазак у зиму.

„С обзиром на то да је прелаз ка зими био без наглог пада температуре не треба очекивати никакве проблеме у погледу измрзавања летораста и изданака. Када говоримо о осетљивости према евентуалним пролећним мразевима то зависи искључиво од момента кретања вегетације“, истиче наш саговорник.

Воћке неприпремљене ушле у период мировања

Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Зоран Кесеровић каже да од 2012. године прати климатске промене у Србији и да од тада бележи топле периоде у јануару и фебруару.

„До сада нисмо имали да је крај године био топао, као што смо имали у децембру 2023. Немамо ни влаге. Скоро да ће се поновити 2019. када смо у прва три месеца имали само 36 мм падавина”, објашњава проф. др Зоран Кесеровић.

Прошла година је, наводи, била доста тешка. Многи произвођачи нису успели да се изборе са болестима, тако да је дошло до опадања листова поготово код јабуке због чађаве краставости и код коштичавих врста услед пегавости.

„Такви засади нису могли да се припреме за зимски период мировања и воћке су неприпремљене ушле у зиму. Имали смо убрзане процесе формирања пупољака, чак и цветање у новембру и децембру. Уколико се касније десе ниске температуре или евентуално пролећни мразеви, што је од 2012. честа појава, те воћке ће бити далеко осетљивије у односу на годину када се процес каљења нормално одвија”, каже Кесеровић.

Посебно су угрожене врсте које рано цветају, као што су кајсија или бресква, али ни друге воћке нису заштићене. 

„Неки дан сам у Селенчи скидао пупољке код јабуке која не би требало да је кренула. Приметио сам код раноцветних сорти, попут јонаголда или ајдаре, да су пупољци набубрели и да нису у фази у којој би требало током мировања. Сви кажу да је зима период мировања. Није тачно. Ако се створе услови тј. ако има сунца и влаге у земљишту ти процеси се убрзано одвијају у пупољцима и они касније постају осетљивији на ниске температуре”, истиче професор Пољопривредног факултета у Новом Саду.

У региону који покрива Пољопривредна саветодавна стручна служба Београд за сада нема пупољака на воћкама.

„Тренутно се, на нашем терену, воће налази у фази мировања. Нисмо запазили кретање вегетације што је повољно, будући да смо имали неуобичајено благу зиму”, каже Радмила Копривица, мастер воћарства и виноградарства.

Зашто је важна зимска резидба

Воћари током овог периода, кажу стручњаци, треба да спроводе редовне мере у воћњацима за ово доба године.

„Ту пре свега мислим на резидбу, ђубрење минералним ђубривима на основу препорука после урађених хемијских анализа земљишта и пролећну заштиту одговарајућим препаратима. Ако ђубрење није обављено у претходном периоду, могу се применити адекватне формулације у што скоријем периоду. Крајем пролећа, у зависности од врсте воћака врши се прихрана засада азотним ђубривима“, објашњава др Дарко Јевремовић.

Зимска резидба се обавља од момента опадања лишћа, па све до пролећа и периода цветања.

„Резидба пред цветање није погрешна и касна. То, пре свега, није препоручљиво из практичних разлога, јер је након резидбе потребно уклонити грање из засада ради несметаног кретања механизације. Воћари тада имају мало времена да се припреме и изведу прскање засада. У пракси, резидба прво креће у великим засадима због обима посла. Млада стабла се најчешће орезују током марта“, објашњава наш саговорник.

Резидбом се регулишу кванитативне и квалитативне особине плода, а контролише се и раст воћака.

„Претходне године регистровали смо симптоме разних обољења. Током резидбе кључно је предузети санитарне мере због смањења инфективног потенцијала разних болести попут монилиозе, шупљикавости листа коштичавог воћа, коврџавости листа брескве, рогача шљиве, пегавости листа вишње и трешње, бактериозних обољења коштичавог воћа“, наводи Копривица.

Зимском резидбом уклањају се оштећене и поломљене гране, гране које су промениле боју, мумифицирани плодови воћа.

„Све се то скупља и износи из воћњака, а алат и прибор за резидбу потребно је обавезно дезинфиковати. За то је довољан седамдесето процентни алкохол“, додаје наша саговорница.  

У наредном периоду произвођачи се морају припремити за одбрану од евентуалних пролећних мразева.

„Ја саветујем да се код осетљивијих воћних врста, а то су бресква, кајсија и неке сорте трешње, резидба остави малтерне за почетак вегетације, када прођу опасности од ниских температура. Мера која може да ублажи ефетке ниских температура, а што је већ требало урадити, јесте кречење стабала и рамених грана. Има ту још доста метода. Од примитивних, као што је паљење бала сламе, до најсавременијих антифрост система”, објашњава Кесеровић.

Заштита воћњака од болести и штеточина

Топло време и те како погодује развоју болести и штеточина. 

„Последњих година велики проблем имамо са крушкином бувом, која изазива бројне проблеме у засадима крушке. Такође, код најранијих сорти брескве и нектарине постоји опасност од инфекције коврџавости листа. Препоручила бих нашим произвођачима да обиђу воћњаке, погледају шта се дешава и да пре падавина заштите воћке бакарним препаратима”, каже Радмила Копривица из ПССС Београд.

Ово је, наводи, посебно важно за воћке које су јесенас имале тзв. ретровегетацију.

„Тада смо још препоручили, и надамо се да су нас произвођачи послушали, заштиту бакарним препаратима и резидбу. Сада је препорука да понове заштиту бакарним препаратима. Те воћке су ослабљене поновним цветањем, смањена им је адаптабилност и отпорност на болести. Ту ће бити смањеног рода, али уз добру резидбу неће бити већих штета, ако не буде већих пролећних мразева, што сада не можемо да предвидимо”, додаје наша саговорница. 

Обилазак терена показао је да у воћњацима постоји велики број активних рупа од глодара, пре свега, волухарица и пољских мишева.

„Произвођачима се, ако утврде да је број активних рупа на прагу нивоа штетности, што је за волухарице од 100 до 500 по хектару, а за пољског миша од 10 до 50, препоручује примена родентицида и то у виду готових мамака. Никако воћари не смеју да праве неке своје, већ треба да купе готове мамке, да их ставе у рупу и да ту рупу затрпају”, истиче Копривица.

Када је реч о произвођачима који су у претходном периоду планирали заснивање нових засада, каже др Дарко Јевремовић, они су били ограничени у погледу обраде земљишта, јер је оно током јесени било суво, па га је на неким локалитетима било тешко припремити за садњу. Кратак период након падавина искоришћен је за обраду и садњу, а неколико дана са температурама испод 0°C није изазвало никакве проблеме на тим новим засадима.