Србија нема довољно ауто-механичара, а зарађују и до 200.000 динара

Потрага за ауто-механичарима је велика, зараде и до 200.000 динара, а понуда минимална. Александра Ђуришић из Удружења "Ауто-сервиси Србије" каже да се опсег послова променио и да је потребан шири спектар знања, због чега сматра и да је повећање цена услуга нужно. Решење види у дуалном образовању и иновативној пракси. Марко Вучетић са сајта "Старт" наводи да млади најчешће бирају послове софтверских инжењера, а најмање занате, али да се ситуација можда може променити када сазнају колико могу да зараде као мајстори.

Србија, према незваничним проценама, има више од 5.000 ауто-механичара, чија зарада званично може да премаши и 200.000 динара месечно. Александра Ђуришић из Удружења "Ауто-сервиси Србије" (УАСС) каже за РТС да мајстори зарађују боље него раније, али и објашњава да је реч о једноставним законима понуде и потражње.

"Кад нечега нема, цене расту. Чињеница је да јесу добро плаћени, али је чињеница и да потрага за занатом ауто-механичара никада није била мања. Деца, генерално, све мање уписују занатске школе", истиче Ђуришићева.

Наводи да део проблема постоји и због неуређености саме бранше, јер половина ауто-сервиса послује потпуно нелегално, а ситуација се није много изменила у последњих 20 година.

"То је многе ауто-механичаре натерало да оду из земље и потраже боље услове и позиције на којима ће имати боље плате. Корако по корак, дошли смо до тренутног стања", наглашава саговорница РТС-а.

Марко Вучетић са сајта Старт потврђује да је понуда послова за ауто-механичаре на тржишту заиста велика, а да је активност кандидата минимална.

"Млади се често одлучују за послове софтверских инжењера, више него за занате. То је проблем који се прелио на тржиште рада. Можда се у наредном стању ствари поправе, јер је чињеница да млади воле и да чују зараде, а кад сазнају да може да се заради и до 2.000 евра као ауто-механичар, то ће им звучати лепо", каже Вучетић.

"Посао ауто-механичара више није занатски, пораст цена нужан"

Ђуришићева, ипак, наглашава да се опсег послова ауто-механичара променио и да је потребан шири спектар знања због развоја аутомобилске индустрије.

"Зато, посао ауто-механичара и не може да се нове занатским. Ауто-индустрија се мења на дневном нивоу. Више је електронике, дијагностике и сервисирања возила. Није више реч само о ауто-механици", наводи саговорница, која поскупљење цена услуга у индустрији види као нужност.

Указује и да се пуно улаже у опрему и специјалне алате – мора да се има посебна врста алата за одређено возило, модел или годиште аутомобила.

"Пуно се улаже у дијагностику, процес рада је захтеван и потребно је доста времена. Треба утврдити квар, заменити делове. Све је то утицало и на цену рада. Сервисери сматрају да и даље нису довољно плаћени за оно што раде", рекла је Ђуришићева.

Дуално образовање – од застарелости система до решења проблема

Вучетић указује да ауто-механичари користе толико софтвера да је посао постао сличан прогамерском и да се дигитална трансформација и аутоматизација осете и у овој бранши.

Саговорница из УАСС-а истиче да је дуално образовање једини начин да се образују будући мајстори ауто-механике, али да је препрека застарелост школског система у Србији.

"Деца уче на моделима који су одавно превазиђени, то је многе отерало. Покушавамо, у сарадњи са једном партнерском школом из Ниша, да уведемо профил техничар мехатронике возила. То је профил који постоји у целој Европи. И то је профил који пружа знања из области механике, али и електрике, електронике, кодирања и прогамирања", закључује Ђуришићева.