Нега оболелог од Алцхајмерове болести кошта и преко 900 евра месечно, дневни боравак могао би значајно да помогне

За четири године колико постоји Српско удружење за Алцхајмерову болест јавило им се више од 500 породица, а за 18 дана у јануару имали су већ 17 позива.

Надежда Сатарић из овог удружења указује да су најчешћи проблеми оболелих од деменције заборавност, конфузност, несналажење и немогућност да обављају свакодневне активности.

"Могу да изазову пожар у стану, могу да изазову поплаву, могу да изађу и да се не снађу у простору где иду и да не управљају саобраћајем и да се загубе и да их породице чак и не нађу, не могу да управљају својим финансијама", наводи Сатарићева.

Није свака заборавност деменција, истиче она.

"Ако заборавимо, рецимо, где смо паркирали синоћ кола, то није деменција, али јесте деменција ако уђемо у кола па не знамо које радње треба да обавимо да бисмо кола покренули. Или, није деменција ако смо ставили со уместо шећера у кафу, али јесте ако не знамо и не можемо да се сетимо уопште како изгледа процес кувања и спремања хране", објашњава Сатарићева.

На питање које проблеме имају сродници који брину о њима, Сатарићева каже да су они најпре у шоку јер уопште не препознају знаке када се треба јавити лекару.

"Када већ дође до немилих сцена, када су већ огромни проблеми, онда настаје шок, посебно када добију дијагнозу. А онда настаје психичка исцрпљеност и питање како се организовати у породици да им се помогне на најбољи начин. Онда настаје физичка исцрпљеност, онда настаје финансијска исцрпљеност јер ова болест много кошта. А немају много разумевања нити од друштвене заједнице, нити од радне организације где раде. Боловање се може добити само пет дана у току године", указује Сатарићева.

Нега особе оболеле од Алцхајмерове болести прескупа за просечна примања

Надежда Сатарић истиче да су терапија и нега особе оболеле од Алцхајмерове болести прескупе за просечне пензије и плате.

"У унутрашњости је то нешто јефтиније и може да се прође са 300, 400 евра, односно 40.000 динара на месечном нивоу ако је само током дана чување, а у већим градовима попут Београда то иде од 800, 900 евра па и преко тога ако је 24-часовно чување. Сат неге кошта 500–800 динара", истакла је Сатарићева.

Истиче да би породицама значајно помогло отварање дневног боравка у општинама широм Србије.

"Добит је да не морају чланови породице да плаћају толико за другу особу коју је тешко и наћи, неговатеља у кућним условима, да је не остављају закључану, него да буде у друштву са сличнима себи, где ће имати структуриране дневне активности које дају самопоуздање самом оболелом, враћају његове неке функције, заправо задржавају на нивоу да може што дуже да остане функционалан, да живи у својој средини, повећава се њихова концентрација и много је добробити од тих активности", нагласила је Сатарићева.

Пре око годину и по дана покренута је петиција и прикупљено око 6.000 потписа грађана да се отвори дневни боравак у Београду. Потписе су предали Градском секретаријату за социјалну заштиту, али су се они изјаснили да нису надлежни и упутили их на здравствену заштиту, али до данас нису добили никакав одговор.

Од 1. фебруара Српско удружење за Алцхајмерову болест креће и са новом активношћу – групама подршке за сроднике оболелих од деменције.