Гуслар Миљан Миљанић: Можда Црногорци више гуслају, али су гусле ипак српске

У време када се вештачка интелигенција уплиће у разна креативна занимања, поставља се питање може ли и да гусла боље од човека и да замени оштар и динамичан звук гусала. Народни гуслар и певач Миљан Миљанић је скептичан. Сматра да у тој борби овај древни инструмент неће бити поражен, јер како каже, гусле су апсолутна импровизација и није довољно да само научите технику.

Иако су страни трендови, страна музика и забава заузели музички простор код нас, Миљанић каже да гусле не треба да буду ништа друго него оно што су биле кроз векове.

Одговарајући на питање може ли вештачка интелигенција да "пише" за гусле, Миљанић истиче да је музички и певачки израз код гусала ствар душе. Гусле су једини инструмент који је компликовано савладати, јер није довољно да само научите технику.

"Можете да научите да гуслате као ја, али ако то буде копија Миљана Миљанића, нико неће хтети да слуша."

"Добар гуслар мора да има врхунски гласовни потенцијал и да буде вешт што се тиче технике гуслања. Импровизација не значи слободу да било како гусла – него адекватан музички израз у паузама које ће да наговесте како ће гуслар да саопшти други стих." Навео је пример да се не може песма "Смрт мајке Југовића" певати као "Косовски бој", где динамика мора да буде другачија. 

Борба за гусле трајала деценијама

Посебност певања уз гусле препознао је Унеско и оне су 2018. године уврштене на листу нематеријалне културне баштине. 

"Извесно време био сам на месту председника свих гуслара Србије и борба је трајала још од тада, последњих тридесетак година. Хвала богу да смо успели да се изборимо за нешто што припада гуслама. Успели смо да гусле као нематеријално благо – светско, да као српски национални инструмент доведемо на ниво поштовања и статуса који припада гуслама. Постављала су се питања што се репертоара тиче – неке су песме биле неподношљиве за многе медије, за многе структуре друштва – данас су неки умни људи из најзначајније организације која штити нематеријално светско благо – Унеско, препознали гусле“, рекао је Миљанић, који се безмало читав живот бави гуслама.

Подсећа да се гусле спомињу у Давидовом псалмима више од 50 пута. Питање је да ли су то и такве гусле, али углавном, ми смо наследници те идеологије гусала која баштини српску националну културу кроз песму и стих и слушајући гуслара ви можете да се наслушате и поезије и спознате историјска збивања.

Баш због тога, како каже, гусле су добиле почасно место као трећа или четврта нематеријална ствар код Срба које штити светска баштина.

Лично мислим да би то требало да буде гарант поштовања гусала као наше светиње, а не да се на гусле гледа само као на музички инструмент, јер гусле нису само то, напомиње Миљанић.

Гусле су као литургија

"Ако ће човек само да слуша гусле због музике, не треба тиме да се бави. Треба одмах да одустане од тога. Понављам да су гусле као литургија, као нешто што је много значајније. Ми саопштавамо најзначајније догађаје у нашој историји", каже Миљанић.

Према његовим речима, захваљујући гуслама значајан број наших историјских личности и догађаја сачували смо од заборава. "Управо то је била улога гусала кроз векове", подвукао је Миљанић.

Кад се оде на литургију, некима је досадно, али ако човек полази искрено да се помоли – њему није досадно, тако је и са гуслама, упоредио је Миљанић и додао да је важна копча са прецима.

Од анимозитета до љубитеља гусала код младих

"Онај човек који нема копчу са прецима, са традицијом, са културом, са нашом епском поезијом – готово да и не треба ту да се нађе.

"Очевидац сам да су млади људи имали анимозитет према гуслама, а у својој тридесетој години су постали највећи љубитељи гусала и публика долази само зато што су спознали копчу између предака и њих самих. А та копча је напоузданија преко гусала и наше традиције и епске поезије“, рекао је Миљанић.

Гусле су нашле меру српског језика

Неки историчари тврде да је и цар Душан говорио безмало у десетерцу. О значају овог народног инструмента говори и податак да су гусле биле присутне на двору Стефана Првовенчаног, али и на венчању цара Душана.

"Није случајно Вук Караџић сарађивао са најумнијим главама тога времена, сакупљајући нашу епску поезију која је сјајна у свом изразу. Гусле су нашле меру српског језика и могло би се рећи да српска епска поезија кao најсавршенија поезија", каже Миљанић. 

"Душу" гусала препознали су и научници, Пупин и Тесла, а повезује их гуслар Петар Перуновић Перун, који је био њихов гост у Њујорку.

Гуслари су "извођачи радова“ – то су људи који кроз звук обогаћују стих и шаљу изузетне поруке које добијају на тежини самим тим што се певају уз гусле.

Од почасног места на двору до "ад акта"

Почетком 20. века гусле су имале фантастичан статус на двору Карађорђевића. На Коларчевим универзитету 1923. године одржала се утакмица гусала, данас бисмо то назвали фестивалом гусала, где су се такмичили најпознатији гуслари и почасни председник тог жирија је био краљ Александар Карађорђевић, навео је Миљанић. 

Победник те утакмице добио је почасно месту на двору да буде дворски гуслар, када долазе стране делегације.

Тај континуитет је погубљен у периоду од 60 до 70 година, понајпре из идеолошких разлога и гусле су стављене "ад акта", али је статсус враћен 2018. године.

Од Србије до Аустралије

Да гусле руше баријере, потврђује и његов боравак у Аустралији. "Носталгија је кључна реч, присутна је и код праунучади. Сви лепо живе, снашли су се, али им је у души српски народ и српски обичаји. Радост је кад видим да пола сале чине млади људи. Што даље, то је традиција присутнија", приметио је Миљанић.

"Све у свему, гусле су српски национални инструмент ма где оне биле", закључио је Миљан Миљанић.