Спелеолошкиња Јелена Ћалић објашњава за РТС како спречити случајеве попут словеначке Крижне јаме

Пет особа је два дана провело у словеначкој Крижној јами на готово 2.500 метара од излаза јер због високог водостаја нису могли да се врате назад. Тај веома редак случај, према речима спелеолошкиње Јелене Ћалић не би могао да се понови код нас будући да је словеначка пећина потпуно другог типа од оних које се налазе у Србији.

Спасиоци у Словенији су у понедељак извукли пет особа које су од суботе поподне биле заробљене у тамошњој Крижној јами. Лекари су их прегледали и сви се налазе у добром стању. Спасавање је омогућило то што је ниво воде, због чега су у суботу људи и остали заробљени у тој познатој крашкој пећини, опао.

Спелеолошкиња Јелена Ћалић каже за РТС да је Крижна јама веома редак, вероватно први такав случај за који се зна.

Напомиње да се у туристичким пећинама такве ситуације на постоје, имајући у виду да је Крижна јама "дивља" пећина у коју је понекад дозвољено да уђу и туристи.

Ћалићева указује на то да се оваква ситуација могла предвидети јер су тренутно у Европи свуда високи водостаји.

"Кроз пећине воде протичу релативно брзо а брз је одговор на све што се дешава на површини. То су заправо токови као у цевима“, објашњава Ћалићева.

Наводи да у туристичким пећинама у Србији не постоји могућност да посетиоци остану заробљени због високог водостаја јер пећине нису истог типа као што је Крижна јама.

"И када су истраживања пећина у питању, спелеолози са највећом пажњом морају да прате временске прогнозе и хидролошку ситуацију како се случај из Словеније не би поновио", додаје Ћалићева.