Дунав је огроман и “пегла” разне наше неодговорности; др Илијевић о 1.000 тона ђубрива у реци

Још није познато какве ће последице по животну средину имати то што је хиљаду тона вештачког ђубрива завршило у Дунаву, између Бачке Паланке и Илока.

Ивана Марић из Агенције за заштиту животне средине рекла је да су последње анализе показале да није дошло до значајних промена хемијског састава воде.

Резултати анализа воде узорковане 5. јануара код Бачке Паланке показали су да су се вредности физичко-хемијских показатеља кретале у прописаним границама за I и II класу квалитета површинских вода, док је анализа садржаја укупног органског угљеника и укупног азота показала да су вредности одговарале III класи квалитета површинских вода.

Доцент Хемијског факултета Константин Илијевић рекао је за РТС да највероватније неће ни бити последица по животну средину после потонућа барже са азотним ђубривом у Дунаву и да је срећна околност то што се инцидент десио зими када је водостај реке висок.

"Да се ово десило лети, почеле би прво да бујају биљке, па животиње. У једном тренутку би сви ти организми кренули да умиру, и онда би та мртва маса пуна токсина кренула да се распада, што би довело до помора”, рекао Илијевић.

Међутим, како каже, пошто се све десило зими када је температура изузетно ниска, а количина светлости драстично мања него лети, не би требало да дође до бујања биљака и негативних следећих корака.

"Азотна једињења су добро растворљива"

Према његовим речима, још једна срећна околност јесте да је у питању азотно ђубриво, пошто су једињења азота добро растворљива.  

“Азотна једињења су углавном добро растворљива, што значи да ће ово загађење највероватније бити послато низводно и завршиће код Румуна и Бугара и на крају у Црном мору", објаснио је Илијевић и указао да то може пореметити њихов екосистем. 

Објаснио је да количина азотног ђубрива од 1.000 тона која је потонула у Дунаву, одговара отприлике количини азота коју годишње избаци једна Суботица у канализацију. 

"То што сто и нешто хиљада људи током целе године избацује штетних супстанци, ви убаците у једно место у току једног дана. С друге стране, срећна околност је што је Дунав огромна река и толерише и пегла разне наше неодговорности”, рекао је Илијевић.

"Не би требало да буде проблема за бунаре"

Сматра да бунари који се налазе у околини Дунава не би требало да имају неке последице.

"Ја ту не могу ништа да тврдим, али мислим да да ће ово загађење бити одведено низводно, јер Дунав једноставно носи те супстанце. Док оне дођу и мигрирају до бунара, сва та једињења би већ била абсорбована од стране живих организама и разложена. Тако да ја не очекујем да ће бити проблема, али свакако бих препоручио да се провере”, указао је Илијевић. 

Највећи загађивачи Дунава 

Истакао је да су комуналне воде оно што највише загађује Дунав у Србији. 

“Ми испуштамо наше канализационе воде непрерађене и то је скандалозно, да 2024. године и Београд и Нови Сад и сви већи градови своје комуналне воде без посебне прераде избацују у Дунав, а све друге престонице на Дунаву су то регулисале и решиле", истакао је Илијевић. 

После тога велики загађивачи су, каже, несанитарне депоније и утицај пољопривреде, као и прехрамбена индустрија. 

"Оног момента када уредимо нешто по том питању, почнемо да поштујемо и правила и законе, тог тренутка ће се поправити Дунав као и на свим другим местима”, закључио је Илијевић.

Немачки брод ударио је у петак носећи стуб моста на граничном прелазу са Хрватском, Бачка Паланка-Илок, а баржа коју је вукао потонула са 1.000 тона азотног ђубрива.