Србија издваја милијарде динара за одлагање пепела, а може да постане "златни грумен"
Пепео, шљака и гипс су продукти рада наших термоелектрана. Србија издваја милијарде динара за одлагање пепела, а он би могао да буде важан грађевински материјал, да доноси приход и снизи цену градње. И док Европа искористи више од 90 посто пепела, ЕПС успе да прода највише 6 одсто.
Пепео је почео да се користи 1953. године у Сједињеним Државама, у градњи бране Хангри Хорс. Био је значајан грађевински материјал бројних знаменитих објекта – највише зграде на свету Бурџ Калифа и данског моста Великог Белта.
У Европи је неизоставан у изградњи путне и железничке инфраструктуре, бетона, насипа на рекама. Србија има огроман потецијал пепела, али је неискоришћен.
Проф. др Јован Деспотовић, члан УО Инжењерске коморе Србије каже да имамо 700 милиона тона пепела.
"Како год рачунали, како год калкулисали, половина се баци, пола проспе, вертар разнесе. То је невиђено богаство, односно наш златни грумен“, каже Деспотовић.
"Постоји Уредба о техничким и другим карактеристикама пепела као грађевинског материјала. ЕПС има ту сировину, међутим, не дешава се тај кључни корак повећања коришћења пепела“, наводи Милена Ђаконовић, директорка Сектора за енергетску ефикасност у ЕПС-у.
Проблем је што се у нашој земљи пепео води као отпад. Док је са гипсом ситуација нешто боља. Он је нус производ постројења одсумпоравања у костолачким термоелтранама које гипс продају цеметарама у земљи, а већи део извозе у Румунију.
"Костолац је успео да упише гипс у Европски регистар хемикалија, такозвани рич сертификат. И код нас је уписан у Регистар нус производа – тако да наш гипс продајемо“, наводи Жељко Илић, директор за производњу у ТЕ Костолац.
Иако је зарада минимална, продаја је веома значајна, јер ЕПС тако смањује трошкове прескупог одлагања на депоније.
"Индустриски отпад је један од најзаступљенијих врста отпада у Србији, а пепео и шљака и гипс представљају преко 85 посто тог отпада. Он највећим дело завршава на депонијама. У Србији пет депонија прима ову врсту отпада у количини на 1.600 хектара плодног земљишта“, рекла је Татјана Калуђеровић, помоћница министарке заштите животне средине.
"Ту мора да се уведе математика – довезеш, добијаш неки новац и користиш за макадамске путеве. Ово може бити нови ресурс за инвестиције, процене које ради мој тим у Комори – један одсто БДП-а, може да буде само у овом делу“, каже Синиша Митровић, руководилац Центра за циркуларну економију у ПКС.
Грађевински факултет и ЕПС урадили су студију корићења пепела, а за реализацију је неопходна подршка државе. Струка предлаже: фазно повећање пласмана пепела са квотом од 450.000 тона и успостављање оператера.
Коментари