У Србији се баци десет пута више хране него што се донира, како је закон у ЕУ решио проблем

Новогодишња трпеза била је 10 одсто скупља него прошле године, а више цене повећале су број оних који су на празничном тањиру имали тек оно основно.

Марко Јовановић из хуманитарне организације "Радост на дар" каже да њихова црквена кухиња обезбеђује дневно више од 2.000 оброка за суграђане који су у тешкој материјалној ситуацији.

"Многи су без крова над главом. Ко жели може да донира храну која је упакована, конзервирана, сви знамо како отприлике то треба да изгледа. То су и пакети уља, брашна шећера, пиринча, пасуља", наводи Јовановић.

И док се процењује да је пола милиона људи у Србији на ивици сиромаштва, истраживања показују да четвртину хране бацимо.

Катарина Жигић Благојевић из Банке хране истиче да се мора више водити рачуна о потрошачкој корпи, да се не купује баш све што је евентуално на снижењу.

Закон који је у ЕУ решио проблем бацања хране

У Србији се баци или уништи 10 пута више хране него што се донира.

Да би прехрамбене компаније поклањале више, потребна је промена закона.

Једна од највећих жеља хуманитарних организација у 2024. години је да се коначно укине порез на донацију хране.

То је урађено у 20 земаља ЕУ и од тада готово да нема проблема са бацањем хране.

Све што је вишак или пред истек рока, компаније донирају народним кухињама или другим хуманитарним организацијама.

Добровољни прилози испред Храма Светог Саве и цркава широм Србије

До 6. јануара, испред Храма Светог Саве, као и још 36 храмова у престоници, биће подељено 60.000 бадњака, а добровољним прилозима финансираће се црквене кухиње. Могу се донети и топла одећа и обућа.

Владика тимочки Петар Богдановић, члан организације "Верско добротворно старатељство", поручује да љубав јесте давање и жртвовање за другог.

"Колико год наша логика и ум нам говори да треба да будемо себични, да се штитимо, и користољубиви и да нам је други човек непријатељ, Господ нас ослобађа и подучава нас да слободно волимо и да ћемо без обзира на све на крају бити на добитку", додаје владика Петар.

У Србији се, према проценама, више од 35 хиљада људи храни у народним кухињама.