На мети хакерских напада и велике компаније – како се догађају и треба ли да страхујемо од крађе података

То што рачуни за струју још нису видљиви на недавно активираној платформи "Увид у рачун" последица је хакерског напада на информациони систем ЕПС-а. Никада нисмо сазнали епилог хакерског напада на катастар пре неколико месеци. Геодетски завод није радио неколико дана, а да ли су украдени неки подаци и које су последице, то је остало неразјашњено. Које велике фирме су на мети хакера и због чега?

Каква год била заштита, нико не може да гарантује да хакери неће упасти у систем. То значи да нема заштите ни за најбитније државне инсистуције. Пре десетак дана догодио се хакерски напад на ЕПС. Због тога новембарски рачуни за струју касне, а запослени се плаше да ни зараде неће бити исплаћене на време.

Ни путем платформе "Увид у рачун" грађани не могу да плате утрошену електричну енергију. Из ЕПС-а кажу да ће сви рачуни стићи до 30. децембра и да запослени у ИТ раде на томе да реше проблем. Такви напади на велике фирме су ретки, кажу стручњаци, али када се догоде штета може бити велика.

"Особе које се баве инфромационом безбедношћу у компанијама труде се да заштите од хакера што споља што изнутра, а има много рупа у систему које треба заштитити, а хакерима је довољно да нађу једну да је искористе и украду податке", каже Лука Милинковић, стручњак за информационе технологије и безбедност података.

Из безбедносних разлога ЕПС је ИТ системе ставио ван функције, док не буду сигурни да је вирус елеминисан.

Хакерски напад на катастар

Недавно је мета хакерских напада био и Републички геодетски завод. У катастру се налазе важни подаци којима хакери могу да тргују и зараде. Такозвани дарк веб је место где се продају такве информације. На питања како се напад догодио, какве су последице и да ли су неки подаци заиста украдни, одговор из катастра нисмо добили.

Како је хакерски напад на катастар трајао данима, купопродајне трансакције су биле немогуће, било је обустављено издавање грађевинских дозвола, као и прибављање власничког листа или одобравање хипотека. Ни нотари нису радили. Недавно су хакери напали и РТС. Некад они само желе да нанесу штету систему, а некад да продају информације које украду.

"Циљеви хакера могу да буду различити, од тога да желе само да нанесу штету комапнији где је довољно да само упадну у систем, кажу да су то урадили и немају никакве финансијске користи. Али углавном хакери гледају да имају неке финансијске користи, па онда украду податке и искористе их или их директно продају па зараде", наводи Милинковић.

"Много чешће се дешавају нециљани напади, тј. напади на све који су рањиви", поручује проф. Петар Бојовић са Рачунарског факултета.

Човек је најслабија карика

То може да буде хакерски напад на кредитне картице грађана или превара током онлајн куповине. У великим компанијама системи су сложени, па је и више начина на који хакери могу да нанесу штету. Страни медији преносе да је око 30 одсто свих активних рачунара у свету у неком тренутку било заражено интернет вирусом, а да више од 90 одсто хакерских напада укључује људску грешку.

"Човек је најслабија карика у рачунарској безбедности и онај који најлакше покрене вирус који је добио путем мејла или на флешу, па џаба нам сви други механизми које имамо, неки од њих су заиста усавршени да их је јако тешко преварити, ако имам елемент који је човек и покрене оно што не би смело", наглашава Бојовић.

Продају их, а купци могу даље да тргују њима или сами да их користе у нелегалне сврхе. "Електропривреда Србије" и катастар нису изузеци, јер се хакерски напади све чешће дешавају широм света. Слично се догодило и електранама у Словенији.