Чак 44 одсто жена одриче се наследства у корист мушких чланова породице – зашто обичајно право побеђује закон

"Мама је оставила брату и њен део. Да ли је праведно?" Рекло би се да није праведно, а није ни у складу са Законом о родној равноправности, изменама и допунама Закона о забрани дискриминације и Уставом. Али јесте оно што се традиционално очекује од женских чланова породице.

"Стереотипи су још и те како заступљени и утичу на власнике имовине који су најчешће мушкарци да у свом наслеђу остављају куће и имања и друге непокретности сину и то прворођеном, док супруге и ћерке остају ускраћене не само за свој равноправни део, већ за свој нужни део", каже Нина Митић, помоћница министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Због тога није изненађење да је у власништву жена тек 25 одсто имовине, што је кључна препрека за покретање сопственог посла и добијање подстицајних средстава или кредита.

"Не ради се само о наследству, ради се о том осећају припадности својој примарној породици који се губи у моменту када добијете ту поруку директно или индиректно да ту није ваше ништа", рекла је Јелена Ружић из Женског удружења колубарског округа.

Шта каже закон

Истина према Закону о наслеђивању наследници у оставинском поступку могу да се прихвате наследства, могу да свој део уступе другом или да га се одрекну.

Када жена одлучи да не прихвати наследство, изјашњавају се њена деца, која могу и другачије да одлуче. Међутим, ако одлучи да свој део уступи, одлука је коначна, и за њу и наследнике, и повлачи правне последице.

"Закон о социјалној заштити, члан 82 каже – ко се одрекао наследства и ко је дао поклон нема право на новчану и социјалну помоћ у оном периоду у ком би могао да се издржава из вредности те имовине које се одрекао или коју је поклонио," каже Драгиша Ћалић из Комитета правника за људска права.

Према закону, нотари имају обавезу да странке упознају са основним правима и дужностима. То укључује и упозорење на последице давања одређене изјаве.

"Није посао бележника да их баш до у детаље подучава о могућим свим последицама неког правног посла", наводи Драгиша Ћалић из Комитета правника за људска права.

Пројекат "Колики је мој део"

Пројекат "Колики је мој део" подржаће и немачко-српска развојна сарадња.

"Министарство за економски развој и сарадњу је започело у Немачкој нову стратегију родне равноправности. Ово је први регионални пројекат који је укључен у склопу ширих активности које спроводимо са нашим партнерима", истиче Михаел Енгел, вођа пројекта немачко-српске развојне сарадње ГИЗ.

Кампања се поред 11, шири у још седам градова пре свега кроз рад са младима, јер су они ти који руше стереотипе.