Зашто нико неће у обућаре – у Србији само 12 активних радњи за поправку ципела

У Агенцији за привредне регистре теже је пребројати затворене обућарске радње него активне. Због тога је у радњама листа чекања дуга и више од месец дана. У школама нема ученика који желе да уче за обућара. Зашто млади беже од овог заната?

Миленко Божић је по струци фризер, а обућарску радњу на Дорћолу наследио је од оца, који му је оставио и алат. Нови занат изучио је тако добро да од старог прави ново, али то старо за многе има сентименталну вредност и зато долазе код Миленка. Посебно задовољство му је да поправи ципеле за које су муштерије мислиле да их је немогуће поправити.

"Девојка је донела летње еспадриле да се среде, каже: Желела бих да их оставим. Скиде девојка ципелице, остави их мени. Тако су двоје људи босоноги изашли из радње", наводи Миленко Божић.

Оглас за посао отворен већ шест месеци, нико се не јавља

Ретко се виђа, али са њим ради још четворо младих људи. Муштерије се ређају, посла има и тешко стижу да поправе све одмах. Зато се чека и по месец дана. Каже, било би лакше када би се неко јавио на оглас за посао. Постављао га је на интернет пет пута. Последњи стоји већ шест месеци, а јавио се само један 78-годишњи мајстор за обућу.

"Људи беже од заната, не знам зашто. Од овога може да се живи, мора само мало више да се ради, али је изузетно лепо радити. Ја немам радно време од осам сати. Моје радно време је 12 до 15 сати", истиче Божић.

Нико неће ни да учи за обућара

Не само да нема ко да ради већ је, и то већ четири године, у Техничкој школи за дизајн коже, кабинет за обућаре – празан. Некада је ова школа имала девет одељења производних занимања – обућар, конфекционар, моделар, галантериста.

"Пријављују се сваке године, али један или два ученика и ми не можемо да оформимо одељење, јер је јако мало ученика заинтересовано за трећи степен – за обућара, конфекционара и галантеристу. Услове после завршетка ове школе стварно имају добре. Њихова почетна плата у неким фирмама је као професорска плата у школи. Али ја немам кога да препоручим. Плашимо се да ћемо наставни кадар да изгубимо, јер се више и не образују", наглашава Бранислав Милески, директор Техничке школе за дизајн коже.

Није лако у обућарским ципелама. На сајту АПР-а теже је пребројати затворене обућарске радње него активне. Према њиховим подацима, у Србији је регистрована 31 обућарска радња, 12 је активно.

Код Миленка на Дорћолу, листа чекања за поправке тренутно је пуна, до 15. јануара.