Наставник Ђорђе историју и читање књига вратио у моду
И професор и део породице – то је за ученике Средње економске школе у Лозници тридесетчетворогодишњи Ђорђе Вукмировић, наставник историје, који је тај предмет, али и читање књига, поново вратио у моду. Његови ученици су међу најбројнијим активним члановима библиотеке.
Да историја не буде предмет који ће ђацима задавати главобољу, већ их подстицати на размишљање, био је циљ наставника Ђорђа, у којем је, према речима ученика, успео. И његови бивши ђаци са поносом истичу да радо долазе на све ваннаставне активности које организује.
"Његови часови су врло интересантни, сваки је другачији на свој начин и настоји да нам градиво историје, које се гледа као да је јако досадно, некако приближи што боље", каже Нина Михајловић, ученица.
"Професор је јако посвећен својим ученицима и некако се то пријатељство кроз часове стекне и онда касније након његових предавања кад немамо више тај предмет ми останемо у контакту", каже Марија Матић, ученица.
О заинтересованости ђака за рад свог наставника говори и податак да је промоција његове књиге "Од слободе до стратишта" остала упамћена као најпосећенија у историји Библиотеке Вуковог завичаја, која је била и издавач.
Мира Пејак, директорка Библиотеке Вуковог завичаја, каже да је 350 људи било у сали позоришта, а око 150 људи није могло да уђе. "То је незапамћено за једну промоцију књиге и мислим да је ствар јединствена и у читавој Србији. Много младих је било на промоцији и након тога деца су све чешће почела да долазе и код нас", каже Мира Пејак.
Тако је уз учионицу и библиотека постала место најчешћег сусрета наставника Ђорђа и ђака.
"Овде сам са децом много срећан и волим да радим са њима, поготово после те промоције. Ја стварно то нисам могао да очекујем. У ери дигитализације, мислим да сам допринео да се деца ипак мало врате књизи", каже Ђорђе Вукмировић, наставник историје.
Наставник Ђорђе припрема свој докторат и ради истраживање за још једну књиге о историји Подриња. Од свих академских и књижевних признања срцу ће му, тврди, увек бити најближа реченица његових ђака да га осим наставником сматрају и чланом породице.
Коментари