Пашалић: Унапредити положај жена на селу, отежан им приступ здравственим и социјалним услугама

По попису од прошле године у Србији регистровано око 330.000 жена које живе у руралним срединама, од тог броја 74 је старије од 80 година и то највише у самохраним домаћинствима. Заштитник грађана Зоран Пашалић наводи за РТС да оне представљају једну од најрањивијих категорија становништва и да им је отежан приступ здравственим, социјалним и другим услугама. "Најчешће су то жене које немају високо образовање, жене које се не могу служити савременим средствима комуникације. Њима се заиста треба првенствено дати социјална, здравствена и пензиона заштита", наводи Пашалић.

Домаћице и незапослене жене које нису имале здравствено осигурање, то право моћи ће да стекну по основу неплаћеног рада у кући, као што су вођење домаћинства, старање и подизање деце.

Иако је предвиђено Законом о родној равноправности у пракси то није заживело. Због тога је Омбудсман затражио од надлежних да се закон примењује у потпуности нарочито када су у питању старије жене на селу.

"Објашњење је то да треба да се донесу подзаконски акти. Ми смо 26. октобра ове године упутили мишљење са препоруком Министарству здравља, Министарству финансија, Министарству рада. Чак смо то упутили и другим министарствима које имају сродне активности не би ли се кренуло са применом, односно донели подзаконски акте и ова проблематика практично више решила. Стално се одлаже то што је нама врло важно, а то је да се реши положај старих жена на селу. Уопште жена на селу, а поготово старих или најстаријих жена на селу", наводи Зоран Пашалић.

Указује да жене на селу цео живот раде, а остају ускраћене за права која им припадају.

"Иако је закон то уредио, та права немају, а та права им, једноставно кажем, припадају. Жене које немају здравствено осигурање, немају социјално и пензионо осигурање, цео свој живот раде, раде практично, без прекида, сво време и поставља се кључно питање - која су њихова права из тог рада које оне пружају и које најчешће воде домаћинство", наводи Пашалић.

Према његовим речима, посебно су угрожене жене старије од 80 година које живе у самачким домаћинствима.

"Када супруг премине, те старије жене, преко 80 година остају саме на селу и практично одржавају домаћинство", наводи гост Јутарњег програма.

Најчешће без високог образовања

Указује да је регистровано око 330.000 жена које живе у руралним срединама, од тог броја 74.000 је старије од 80 година и то највише у самохраним домаћинствима. Најчешће немају високо образовање, те се не могу служити савременим средствима комуникације.

"Једини начин је отићи код њих, разговарати с њима, систематизовати њихове потребе, како колективне, тако и индивидуалне, што се и ради. Њима се заиста треба првенствено дати социјална, здравствена и пензионо заштита, а оно што је обавезно, је то да им се заиста треба одати признање јер су у многим местима одржале нашу традицију и нашу изворну културу", наводи Пашалић.

Жене на селу недовољно видљиве

Указује да су жене на селу недовољно видљиве и да су угрожене те да надлежни органи треба да раде на унапређењу њиховог положаја, посебно старијих жена, и да им олакшају приступ услугама у заједници.

"Треба им пружити снажну и континуирану подршку како би се упознале са својим правима, а потом и добиле могућност да та права остваре", наводи гост Јутарњег програма.

Према његовим речима, неопходно је да надлежне институције, укључујући и локалне самоуправе уложе додатни напор како би старије жене на селу добиле прилику да остваре своја права.

Пашалић је истакао да друштво, уколико помогне старијим женама које живе на селу, помаже и очувању сопственог идентитета и традиције.

"Јер оне су одржале у многим местима нашу традицију, нашу изворну културу и оне и данас одржавају", закључио је Пашалић.

Цело гостовање Зорана Пашалића у Јутарњем прграму можете погледати у видеу а почетку текста.