Пеглана кобасица против торте са мајчином душицом - одмеравање кулинарских вештина на Сајму вина

Не живе само угоститељи од гастрономије. Добро вино и ракија не пију се на празан стомак, па су ресторани и кафане мотор развоја производње – од њиве до трпезе.

"Када туриста дође у Србију, једна од прве две ствари које остављају најјачи утисак је храна. Последњих пет или шест година је пуно урађено по питању српске ресторанске сцене. Имамо Мишелинов водич, који је већ две године у Србији, ствари се мењају и наша гастрономска понуда је све боља. Управо и ова манифестација доприноси томе", каже Александар Илић из Јуниор шеф тима.

Раст промета и долазак страних гостију

Иако су цене хране, па тако и ресторанске, знатно порасле, београдски угоститељи и даље бележе раст промета.

Мастер шеф Урош Урошевић каже да у односу на протеклу годину постоји повећање броја долазака страних гостију од 3,3 одсто.

"Гастрономија, као један део туристичке понуде, има свој утицај на долазак страних гостију. Странци су посебно истакли да су већ упознали Србију као земљу која има изузетне производе од поврћа, воћа и меса, као и да то што је део наше пољопривреде треба да буде и део будуће туристичке понуде – да сва храна буде заснована искључиво на локалним производима", истиче Урошевић.

Стево Карапанџа гост Сајма вина

На сајам су по знање дошли и млади кувари.

Највише их је интересовало да чују Стева Карапанџу, иако нису били ни рођени у време када је кувао за светску елиту.

Рекао им је да буду креативни и да користе домаће поврће.

"Јуче сам се овде најео српског пасуља са ребрицама и уживам у томе. Када сам кући, кувам јела са жлицом и није да све увек мора да буде месо, попут бифтека. Била је једна нотица о мени у новинама: Мењам бифтек за вариво", каже Карапанџа.

Истиче и да босиљком и мајчином душицом може да се обогати и најјефтинија намирница.

"Овде се, ја ћу бити прост – и опростите – кркачки, да се изразим, јако пуно једе. И то је прва грешка. Слана храна, јако пуно се соли и јако пуно се зачињава са папром… Ту би требало мало смањити", закључује Карапанџа.

Понуде из региона и света

Професионалним купцима представили су се произвођачи аутентичне хране.

Вукота Виденовић из Пирота тако прави и продаје пеглану кобасицу и пиротски качкаваљ, док Марија Георгијевска из Скопља у понуди нуди цветну торту са лавандом, невеном, мајчином душицом, чајевима.

"Све што је блиско природи", каже Георгијевска.

Сајам је посетио и Николас Фан, трговац из Пекинга.

"У потрази сам за неколико балканских партнера од којих бих набављао храну за кинеско тржиште. Овде је квалитет одличан. Проблем је недостатак количина и мора много да се улаже и у маркетинг", каже Фан.

Туристичка понуда једне земље добрим делом темељи се на гастрономској. Храна са српских њива највећу вредност има када се извезе на кућном прагу, у ресторанима и на тањирима иностраних гостију. Исто важи и за вино и ракију.