Лекић о загађењу у Младеновцу: Када се пали отпад, отровни дим улази у ланац исхране

Недавно је представљена студија која је израђена уз подршку Програма Уједињених нација за животну средину, а која показује какве су последице пожара на депонијама. Односно, шта се догађа када сагорева отпад и опасни отпад. 

Један од аутора студије је Дејан Лекић из Националне еколошке асоцијације. Да ли имамо адекватан мониторинг да знамо шта је тачно горело у Младеновцу, која врста загађења је у питању? Шта су показала мерна места у Младеновцу?

Ми заправо немамо мониторинг који је оријентисан на утврђивање директних последица овог загађења које се догодило у Младеновцу које бисмо могли назвати акцидентним загађењем. Ми, заправо, не знамо шта је у тој фабрици која је, по свему судећи, продата новом купцу, шта је тамо спаљивано и каква је то врста сагоревања била. Детектована су прекорачења дневних концентрација суспендованих честица ПМ 10. Шта је састав тих честица и шта је оно због чега су се грађани жалили на тај дим који је долазио до њихових кућа, можемо само да наслућујемо. Можемо до упоредимо са студијама које су обрађене у овом извештају - дакле то су гасови који иритирајуће делују на човека… На дисајне органе, на очи, човек осећа као да се гуши, то је угљен моноксид то су сумпорни оксиди, азотни оксиди и све оне друге материје које се уобичајено производе у огромним количинама у диму. Међутим, ту се појављује и читав низ других загађујућих материја – пре свега дуготрајних органских загађивача који имају и акутне и хроничне последице по људско здравље.

Само прошле године је било 1760 пожара на депонијама, на којима гори свакаква врста отпада. Ко је најосетљивији?

Заправо, најосетљивије су труднице. Дакле, оно што је најгора последица овог горења на депонијама је заправо производња полицикличних ароматичних угљоводоника који након спирања, односно, након падања тог дима на тло, улази у ланац исхране. То су материје које практично јако дуго остају у исхрани, налазе се у млеку, јајима и могу да оштете плод код трудница. Имамо многе друге последице – оштећење јетре, нервног система, неуролошке болести – то су све доказане ствари.

Кад је у питању индустрија, имамо Национални регистар извора загађивања у Агенцији за заштиту животне средине и ту може да се види у реалном времену шта индустрија емитује на вашој апликацији "Xecoodžak". Да ли код нас индустрија објективно извештава о томе како загађује?

Код нас индустрија има законску обавезу да једном годишње доставља количине загађујућих материја, односно, један извештај који у себи садржи све загађујуће материје које је индустрија емитовала у ваздух, воде, или кроз отпад, у животну средину. Те извештаје припремају такозвани загађивачи оператери у сарадњи са акредитованим лабораторама. То је један систем који је независтан од саме Агенције која те податке само прикупља и представља јавности у својим извештајима.

Овакви случајеви као у Младеновцу, то није ретко, људи се жале на друштвеним мрежама где год има нека индустрија, да ли неко користи отпад као енергент или постројења за прераду отпада без филтера, шта са тим акциденталним ситуацијама, ко је надлежан да реагује на време, а не да чека да се грађани јављају?

На прве пријаве у оваквој ситуацији потребно је да реагују надлежне инспекције и да обустављају ове процесе, јер кад људи почну да се жале то је већ у њиховом организму. То нема никакве везе са регистром извора загађивања јер ово су трајни процеси где су постројења која имају дозволе, где се та мерења врше у дисконтинуитету али покривају целу годину. Ово су практично акцидентне ситуације где имамо неконтролисано горење материја којима не знамо порекло.

Право на здраву животну средину заправо нама је уставом загарантовано. Члан 74. Устава каже да “Свако има право на здраву животну средину и на благовремено обавештавање о стању у животној средини“.

Наш Кривични законик има 18 кривичних дела против загађења животне средине, али у пракси је мало изречених казни.