БИМ технологија – који су јој бенефити и када ће постати обавезна у грађевинарству

Дигитализација грађевинског сектора у Европи започета је пре неколико година увођењем БИМ технологије. Осим ефикаснијег управљања грађевинским и инфраструктурним пројектима, највећа предност је прецизно предвиђање трошкова. Србија се придружила земљама у којима је та технологија постала саставни део грађевинског сектора, а од 2028. године ће постати обавезна.

Дигитализација у грађевинарству предвиђа увођење БИМ софтвера, што значи да ће све информације о пројекту, од идејног решења, изградње до експлоатације, одржавања и рушења, бити похрањене у једном документу.

"БИМ технологија значи управљање грађевинским пројектима уз битно смањење трошкова и потпуну контролу над сваким процесом у изградњи. И што је много важније, омогућава да касније можете да одржавате те објекте, јер кроз БИМ технологију видите буквално сваки део објекта", истиче Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Предности БИМ технологије

Према речима стручњака, сигурност и квалитет су, поред уштеде, главни бенефити. Пројектујући у 3Д технологији избећи ће се непредвиђене ситуације, попут урушавања околних објеката.

"Знамо да су грађевински пројекти увек изазовни из угла безбедности, јер причамо о једном непознатом терену, ради се на отвореном, све се ново гради. Заиста је то велики бенефит који нам омогућава да се поред свих осталих бенефита аутоматски проверава и сигурност на раду", наглашава Вељко Јањић, председник удружења БИМ Србија .

БИМ софтвер у грађевини убрзава процес пројектовања, добијања дозвола и омогућава рано, аутоматско откривање неправилности и неусаглашености.

"Обећавамо да ћемо ово ставити на дневни ред и да ћемо се борити да следеће године добијете и адекватну подршку кроз програме дигитализације, јер мислим да више није упитно шта и како већ само којом брзином ћемо успети да се трансформишемо и прихватимо овај нови алат", поручује Михајло Весовић из ПКС.

У Србији, БИМ технологија коришћена је до сада у изградњи неколико пројеката високоградње, Железничке станице Прокоп, као и за ЕXПО, Национални стадион и метро у Београду.

Холандија је међу првим земљама у којима је БИМ технологија постала обавезна у грађевинарству.

У Италији се у БИМ технологији граде објекти чија вредност прелази 100 милиона евра, а та уредба биће укинута 2025. када ће и Словенија увести ову технологију у грађевинарство.

У Србији ће постати обавезна од 2028. године.