Пренос моштију Светог Луке из Епира у Смедерево, сећање на овај догађај чува се вековима

У време када је слобода српске средњовековне државе постајала све неизвеснија, деспот Ђурађ Бранковић спас види у откупу и преносу чудотворних моштију Светог Луке.

Због тога је ова знаменита реликвија откупљена од турског султана за 30.000 златних дуката, а затим стигла из Рогоса у Епиру у српску средњовековну престоницу, 12. јануара 1453. године.

"Мошти су дочекане на изузетно свечан начин, ту су били присутни, осим деспота и његове супруге Јерине, и њихове кћери и њихови синови који су такође били дубоко побожни. У каснијим вековима и њихови потомци су наставили да негују духовни живот. Иначе, сам култ Светог Луке у Србији везан је управо за Бранковиће", каже др Снежана Цветковић, историчарка уметности.

То што су мошти Светог апостола и јеванђелисте Луке у српској земљи и у Смедереву имало је несумњив историјски и духовни значај.

"Верници православни, уопште хришћани, од почетка су поштовали мошти светих својих, и то је у ствари врло важан сегмент у нашем хришћанском животу", каже проф. др Игнатије Мидић, епископ браничевски. 

"Сама чињеница да су мошти биле у Смедереву у средњем веку говори о снази и значају наше деспотовине у то време. Дакле, о снази коју је Србија имала и њеној улози у свету. Из тога извлачимо закључак да је само једна јака, културно развијена и духовно развијена и материјално богата земља, могла да приушти себи да има мошти апостола", каже теолошкиња др Марина Стојановић.

Мошти Светог Луке чуване су у Смедереву до пада града и одношења реликвије 20. јуна 1459. године. Још није прецизно одређено питање аутентичности моштију Светог Луке које се чувају у Италији и око којих се споре Падова и Венеција.

Смедерево вековима негује сећање на овај догађај. Чин преноса моштију, осликао је 1935. године руски уметник Андреј Васиљевић Биценко на фресци у Храму Светог Георгија у Смедереву.

Болница у Смедереву такође носи име Светог Луке, као и црква која обележава овај јубилеј.