Картица у рукама, а новац нестаје – Маркова прича о томе како је покраден опомена за све

Са банковног рачуна Марка Маријоковића за неколико минута скинуто је 219.000 динара. У тренутку када је новац почео да одлази, у рукама је држао и телефон и картице. Ако посумњате да сте жртва преваре и да вам новац неовлашћено нестаје са рачуна, потребно је да блокирате картицу, каже Снежана Јаковљевић из Форума за превенцију злоупотребе платних картица ПКС. Злоупотребе картица описује као софистицирани и пирамидално организовани криминал.

Маркo Маријоковић је на основу извода банке видео да је новац потрошен на организацију туристичких тура по Дубаију и на сајтовима за куповину гардеробе.

Маријоковић каже да је одмах позвао банку да блокира картицу.

"Ја сам одмах позвао банку и блокирао картицу, нисам часио часа. Видео сам у изводима касније где се трошио новац и шта се све букирало. Успео сам да пишем агенцијама где су букиране те туре и једном познатом сајту где се продаје гардероба. Они су ми врло брзо одговорили и део новца ми је враћен, тачније половина суме новца која је украдена. Остатак сам чекао све до јуче, тако да ми је јуче банка вратила остатак новца на рачун", наводи Маријоковић.

Истиче и да не зна како је до преваре дошло.

"И даље не знам да ли сам био жртва популарног 'фишинга' или 'пецања', јер сам тамо купио онлајн карту за један музеј. То је једини пут да се сећам да сам нешто онлајн користио", наводи Марко.

Наводи да је од доста људи касније чуо да су у Дубаију преваре честе.

"Доста наших људи који живе у Дубаију су ми рекли да су преваре код њих честе у смислу крађе података са кратица уколико куцамо пин када плаћамо нешто где год се налазили у Емиратима", додаје Марко.

Препоручује да користимо картице једнократног типа у иностранству и бесконтактно плаћање.

Најчешће је реч о софистицираном и пирамидално организованом криминалу

Снежана Јаковљевић из Форума за превенцију злоупотребе платних картица ПКС наводи да се у оваквим случајима, чим посумњамо на превару, увек препоручује блокирање картице и провера да ли постоје неовлашћене трансакције.

"Прва адреса је издавалац, путем контакт центра или апликације, те се започиње рекламациони поступак да би прихватилац надокнадио штету. У највећем броју случајева то су банке", објашњава Јаковљевићева.

Према њеним речима, злоупотреба платне картице у домаћем законодавству је кривично дело са ригорозним казнама, али и корисник може да буде непажљив и да даје податке о картици, чиме омогућава ту врсте преваре.

Јаковљевићева каже да није обавеза корисника да пријави случај полицији, али да се то препоручује, јер то чини под пуном правном и материјалном одговорношћу.

"Реч је у највећем броју случајева о софистицираном, зналачком и пирамидално организованом криминалу. Корисник не зна и не може да зна где су подаци украдени. Свакодневно се боримо против тога", истиче Јаковљевићева.

Истиче да су платне картице масован производ, те да су потребна безбедност и сигурност како би се обезбедило њихово коришћење.