Читај ми!

Четвртком у 9: Здравство између инвестиција и "уског грла" у систему

Улагање у здравство, набавка опреме и изградња нових објеката, али и проблеми и “уска грла“ у здравственом систему – теме су о којима су у емисији Четвртком у 9 говорили директор КЦС Милика Ашанин, декан Медицинског факултета Лазар Давидовић, некадашња директорка из Института за онкологију и радиологију Весна Плешинац Карапанџић и новинарка листа Политика Данијела Давидов Кесар.

Држава у наредном периоду набавља више дијагностичке опреме него икада пре, реновирају се болнице и граде клинички центри који нису изграђени деценијама уназад, посао добија још 100 најбољих младих лекара и сестара. Али, на листама чекања је више од 70.000 људи, а највише болујемо и умиремо од болести које могу бити и спречене и излечене.

Зашто? Колико је до нас, а колико до здравственог система? Да ли одлажемо преглед да нам не би нешто нашли и зато што нам свакако није ништа, иако нам тело шаље сигнале да јесте нешто, па код лекара идемо кад је касно? Или предуго чекамо на преглед и на лек, па свакако нажалост закаснимо?

Декан Медицинског факултета Универзитета у Београду професор Лазар Давидовић рекао је у емисији Четвртком у 9 да запошљавањем најбољих студената медицине није спречен само одлив кадрова, већ је спречен одлив најбољих.

Додао је да ће пацијенти бити лечени, а медицинари радити у далеко бољим условима.

“Све више и у већој мери набављају се скупи иновативни лекови који су намењени лечењу пре свега ретких болести које се, нажалост, најчешће констатују код деце“, додаје Давидовић.

Директор Универзитетског клиничког центра Србије професор Милика Ашанин осврнуо се на две ствари које су, каже, јако битне за КЦС и за целу Србију – реконструкција Клинике за неурохирургију за коју се ових дана припрема градилиште, и друга фаза изградње објекта у КЦС.

Новинарка листа Политика Данијела Давидов Кесар сматра да је набавка дијагностичке опреме један од најзначајнијих догађаја у последње време.

Додаје да су ту и реконструкција и изградња нових болница, као и велико извајање за лечење ретких болести.

Некадашња директорка Радиотерапије Института за онкологију и радиологију Србије (ИОРС), професорка Весна Плешинац Карапанџић истиче да је набавка опреме драстично променила слику радиотерапије.

"То је био један интензиван период од неких четири, пет година интензивног рада, које је подразумевао и грађевински део, проширење, и иновативне технике које су, пре свега захваљујући нашим стручњацима, за најкраћи временски период уведене у праксу", истакла је Плешинац Карапанџић.

Где је "уско грло" у српском здравству

Плешинац Карапанџић објашњава да медицина има интензиван развој последње две деценије – иновативне технике, лекови подразумевају велике промене на сваких неколико година.

"Морате наћи меру, а имамо одређено окружење и одређене буџете, између онога како ћете тај буџет максимално искористити да добијете максимални ефекат и да омогућите у нашим условима да ми имамо заиста висок ниво – то је велика мудрост како то да се уради“, сматра Плешинац Карапанџић.

Данијела Давидов Кесар, када је реч о проблемима здравства, истиче да су кључне три ствари.

“Пре свега то су листе чекања, пре свега на уградњу вештачког зглоба, вештачког кука и колена. Заиста, ја разумем да у многим земљама, у свим земљама постоје листе чекања, али понекад се граничи ипак са здравим разумом, некако мени делује немогуће или нереално да неко мора да чека десет година да би дошао на ред за операцију“, наглашава Давидов Кесар.

Такође, додаје, ту су листе чекања за прегледе на магнетној резонанци.

“Ако неко има неки велики заиста проблем, болове, онда му се закаже за две године, тако да ни то није у реду“, наводи новинарка Политике.

И трећа ствар је, како је истакла, постоји велики проблем да се дође до термина, пре свега када се ради о ендокринолозима, неуролозима и гастроентеролозима највише.

Према данашњим подацима, 76.338 наших грађана чека на неку дијагностичку процедуру или интервенцију, највише на магнетну резонанцу.

“Огроман се труд и напор улаже у Клиничком центру Србије да се реше ове велике листе чекања. Ми урадимо у једном месецу и до 20.000 прегледа по једном апарату, далеко изнад норматива", истиче Ашанин.

Велики проблем је, истиче, то што је Ургентни центар годинама под великим притиском од стране пацијената, и тај тренд се наставља и даље.

Професор Лазар Давидовић напомиње да не треба стављати знак једнакости између листа чекања и листе заказивања, што се, каже, неретко чини.

Целу емисију Четвртком у 9 погледајте у видео-снимку на почетку текста...

среда, 11. децембар 2024.
5° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње