"Лето на бис" не прија усевима, топлота погодује појави болести и штеточина

Последице климатских промена су, између осталог, повећање температуре ваздуха и поремећаји у количини и распореду падавина. Све то, истичу стручњаци, утиче на промене у избору хибрида, време сетве и стање усева, на мере заштите биља, тачније појаву биљних болести и штеточина и на крају на квалитет и квантитет приноса.

"Високе температура током летњих и јесењих месеци утичу на интензивну појаву инсеката као што су ваши, трипси и цикаде, који имају велики број генерација и скривен начин живота, те их је као такве тешко контролисати хемијским мерама сузбијања", каже Снежана Парађеновић из Пољопривредне стручне службе Зрењанин.

Зато је, објашњава, важна правилна и тачна идентификација узрочника, која се мора заснивати на континуираним визуелним прегледима, на основу којих се предузимају адекватне мере сходно присутним штеточинама, фазама развоја инсеката и саме биљке. Избор инсектицида је изузетно битан због фазе сазревања и поштовања каренце.

Временске прилике које имамо последњих година негативно утичу на производњу хране. 

"Пљусковите кише, тј. обилне падавине у кратком периоду, прво утичу на немогућност спровођења операција на парцели, а на биљкама изазивају оштећења лисне масе и утичу на повећан број сати влажења листа што утиче на појаву болести типа пламењаче, трулежи. С друге стране, периоди сувог времена изнурују биљке, слабе им кондицију, блокирају доступност микро и макро елемената, као и њихову покретљивост", истиче Парађеновићева.

Утицај временских прилика на ратарске усеве

У ратарској производњи у Средњем Банату доминира производња кукуруза.

Произвођачи су последњих година, како наводи, приморани да сеју хибриде краће вегетације, па се најчешће користе хибриди из ФАО група између 300 и 450. Касније ФАО групе 500, 600, којих је пре 2021. било на нашем терену, сада су врло ретко заступљене.

Уљана репица је култура која полако заузима све веће површине у Средњобанатском округу, јер се производи у првој половини године која је мање подложна температурним скоковима и недостатку падавина, објашњава Снежана Парађеновић, додајући да произвођачима одговарају и откупне цене:

"Сетва је у овој години обављана углавном крајем августа и почетком септембра. Временски услови су утицали да имамо врло добре склопове. Можда чак и превише развијен усев за овај период, јер у случају веће бујности, а при појави јачих дуготрајнијих мразева током зимског периода може доћи до пропадања управо тих врло развијених усева. Прошле године смо избегли такву појаву због благе зиме. Међутим, на усевима уљане репице смо имали интензивну појаву инсеката, а тај тренд траје и даље."

У усевима уљане репице из каснијих рокова сетве региструје се присуство пагусеница репичине лисне осе које исхраном могу причинити велику штету, а услед јачег напада може доћи и до голобрста.

"Уочено је и присуство одраслих јединки бувача које рупичасто изгризају котиледоне и младо лишће. Значајно је и присуство лисних ваши које директне штете усевима наносе тако што сисају сокове биљака. Међутим, много значајније штете могу проузроковати као преносиоци биљних вируса. Тренутни услови у производњи погодују повећаној активности поменутих штеточина што повећава и ризик од настанка штета на усевима", наводе у Републичком хидрометеоролошком заводу.

Поред повећаног присуства инсеката, веома је много глодара који су се задржавали на кукурузиштима и сунцокретиштима.

"Заоравањем ових жетвених остатака бележимо миграције глодара на површине под луцерком, уљаном репицом и стрним житима. Сузбијање глодара је у току и вероватно ће морати да се обавља у више наврата", каже Парађеновићева.

Пренамножавању глодара допринеле су благе зиме, тј. недостатак мраза, магле и задржавање жетвених остатака на парцелама.

Последица недостатка падавина у овом периоду је и то што касни сетва стрних жита, тачније, доста је развучена.

"На великој већини површина усев је посејан, али слабије ниче. Поникле усеве угрожава појава биљних ваши и цикада, које прелазе са спонтане флоре око парцела. Бројност инсеката је, ипак, мања него 2022, јер су произвођачи, због лошег прошлогодишњег искуства, више заоравали жетвене остатке и сузбијали корове на стрништима, чиме су свакако допринели смањењу бројности”, каже Снежана Парађеновић.

Стање повртарских усева

У септембру и октобру активна је и производња поврћа – на парцелама су шаргарепа, першун, паштрнак, целер, цвекла.

"Поред тога што је и ова производња угрожена од глодара, који нарочито насељавају овакве парцеле јер се наводњавају, временски услови, пре свега, температуре доприносе интензивном расту лисне масе и постојању услова за развој болести као што су пепелница и пегавост", истиче Снежана Парађеновић.

У пластеницима још траје производња паприке, и заснива се производња спанаћа и салате.

"Због разлике између ноћних и дневних температура и 20 степени, пластеници се ноћу затварају, што проузрокује непроветреност, а то је предуслов за појаву болести пепелнице листа паприке која може проузроковати дефолијацију биљака. На осталим усевима примећујемо активност ваши, лисних совица, гриња којима одговарају високе температуре у пластеницима повећане због високих спољних температура током дана", објашњава Парађеновићева.

Како тренутне временске прилике утичу на воћарску производњу

Ова година је, кажу стручњаци, била доста тешка што се тиче воћарске производње.

"Имали смо измрзавање какво нисмо имали никада. У равници су остале кајсије, а на већим надморским висинама су измрзле. Касније смо у мају имали велике количине падавина које су отежавале заштиту, а потом и високе температуре које су биле, рецимо, у трећој декади јуна, а сада их поново имамо у октобру, што је неуобичајено“, објашњава Зоран Кесеровић, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду.

У засадима у којима није примењена савремена технологија и у којима воћке нису добро заштићене од проузроковача болести и штеточина постоје проблеми, истиче Кесеровић:

"На пример, код јабуке је дошло до напада чађаве краставости, дефолијације. Код коштичавих воћних врста као што су трешња, вишња и шљива, где је због пегавости дошло до опадања плодова, најчешће долази до убрзаног формирања генеративних пупољака и онда имамо појаву што многи кажу да су воћке процветале. То се дешава. Ово није једина година када се то десило. Код ових воћки, којима су раније опали листови, ће ове временске прилике оставити последице у смислу да ће следеће године оне имати мали или чак никакав род."

Такође истиче да у засадима у којима се користи врхунска технологија, где није било напада патогена, неће бити већих проблема у формирању пупољака, пошто се сада формирају пупољци за род за следећу али је добро што су ноћи мало хладније.

Када су овако високе температуре засаде треба штитити од штеточина, наглашава Зоран Кесеровић:

"Код јабуке се спроводи постхарвест третман у циљу бољег образовања пупољака за следећу годину. Чим опадну листови произвођачи морају да ураде плаво третирање. Ја некада то код коштичавих врста радим и два пута током јесени."

У наредном периоду, наводи, не би било добро да дође до наглог захлађења.

„Воћке код којих је дошло до дефолијације се неће добро припремити за зиму. Уколико би дошло до наглог захлађења или до спуштања температуре испод минус 20°C у току зиме, на тим воћкама које су ослабиле може доћи до измрзавања пупољака претежно генеративних и сржи која је најосетљивија у фенофази мировања“, упозорава Кесеровић.

Агрометеоролошка прогноза

Прва половина протекле седмице обележена је сунчаним, сувим, али прохладним временом. Температуре ваздуха биле су за 5 до 10 ниже од оних у претходном периоду. У појединим подручјима било је слабих мразева на 2 метра висине, а у приземном слоју ваздуха било је мразева умерене јачине, кажу у Републичком хидрометеоролошком заводу.

„Други део периода имао је значајан пораст температура ваздуха, када је у појединим подручјима максимална температура достизала и прелазила 30 степени. Средње дневне температуре ваздуха биле су од 8 у вишим пределима на југозападу и југу до 16 степени у Војводини, Посавини, делу Шумадије и Поморављу. Одступања су била од 3,5 на југу до 5 степени у Војводини, Посавини и Поморављу“, наводе у РХМЗ.

Слабих падавина са доспелом количином око и нешто изнад 5 мм било је у већем делу земље.

„Проценат падавина у последњих месец дана у односу на просек је у великом делу земље између 25 и 75 одсто. Влажност земљишта у већини производних подручја није на задовољавајућем нивоу. Да би се сетва одвијала у оптималним условима влажности и да би било довољно влаге за клијање и ницање посејаних култура чији су оптимални рокови у току, потребне су обилније и чешће падавине“, додају у овој институцији.

У Србији се у периоду до 1. новембра прогнозира променљиво облачно време уз постепен пад температуре, али ће и даље бити топло за овај део јесени.

"Повремено се очекују и киша и локални пљускови који ће понегде бити праћени и грмљавином, али ће, ипак, углавном падавине бити спорадична и ретка појава. Према прогнозираним вредностима на већем делу територије Србије преовладаваће нормални услови влажности, док ће у деловима централне и источне Србије бити умерена и јака суша", наводе у РХМЗ.

Временски услови имају велики утицај на биљну производњу. Иако су на први поглед разлике у само неколико степени, оне указују на тенденцију раста температура из године у годину, који врло значајно утичу како на саме биљке, тако и на појаву болести и штеточина, другачију технологију гајења усева и агротехничке мере које се морају предузимати.