Сећање на ослобођење Београда 20. октобра 1944.

Београдска операција била је једна од најкрупнијих и најважнијих битака у Другом светском рату на нашем простору.

Ослободиоцима, совјетском Црвеном армијом, командовао је генерал Владимир Жданов (1902–1964), а јединицама Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) генерал Пеко Дапчевић (1913–1999).

Операција ослобађања Београда трајала је од 12. до 20. октобра 1944. године.

Београд је тада ослобођен после три године и седам месеци окупације (април 1941 – октобар 1944).

У Другом светском рату град је страховито страдао, током Априлског рата 1941, када је тешко бомбардован и великим делом разорен, и потом за време немачке окупације.

Савезничка ваздухопловства су током 1944. године бомбардовала Београд у априлу, мају, јуну, јулу и септембру – укупно једанаест пута. Најразорније је вероватно било бомбардовање на православни Ускрс 16. и 17. априла 1944. године.

Јединице Народноослободилачке војске Југославије доспеле су до обода града, односно до Жаркова и Чукарице, 14. октобра. Током ноћи 13. на 14. октобар заузета је Авала.

Напад из четири правца

Потом је, током послеподнева 14. октобра, уследио заједнички напад Црвене армије и снага НОВЈ, из четири праваца, односно колоне.

Немачке трупе у Београду пружале су озбиљан, оштар отпор.

Један правац наступања био је од Чукарице према Савском пристаништу. Други смер продора био је од Топчидера пут Улице краља Милана. Наредна два правца била су од Бањице преко Дедиња према Крунској улици, и низ Булевар краља Александра ка Душановој улици.

Током првог дана и ноћи завршне фазе операције запоседнута је Бањица, Дедиње, Топчидер. Ослобођена је такође Дунав станица. Поједине јединице НОВЈ и Црвене армије доспеле су до Славије и Мостара (простор данашње петље).

Жестоке борбе вођене су између улица Милоша Великог и Немањине, где су се немачке трупе одлучно браниле.

До здања Народног позоришта ослободиоци стижу предвече 16. октобра. Зграда је заузета сутрадан.

Жестоке борбе око моста на Сави

Жестоке борбе вођене су око обезбеђења моста преко Саве, железничког, као и на простору падине од Теразија, од хотела "Москва", према Сави. Потом код Шећеране на Чукарици, такође највероватније због прилаза реци. Артиљеријску подршку немачке трупе су имали са Аде Циганлије и са Бежаније.

До 18. октобра Немци су покушавали и контранападе, тако да су смењиване иницијативе једне и друге стране.

Увече 19. октобра на врх облакодера "Албанија" на Теразијама постављена је југословенска застава с петокраком. Било је то догађај од великог симболичног значаја.

То здање било је највиша зграда ондашњег Београда. Заставу је поставио партизан Миладин Петровић.

Тада је заузета и главна Железничка станица у дну Немањине, као и Хотел "Москва" на Теразијама.

Немачке јединице повукле су се преко Саве током ноћи 19/20. октобра. Те ноћи, у раним јутарњим сатима ослобођен је Калемегдан. Горњи град је у то време био војна тврђава, недоступна цивилима. Тако је било и у међуратном периоду.

Немци су жестоко бранили и те ноћи прилазе мосту на Сави, као и Калемегдан.

Савски мост ослободиоци су заузели ујутро 20. октобра. Немци су претходно минирали мост с намером да га подигну у ваздух одмах пошто га њихове трупе пређу.

Мост је спасен тако што су пресечени каблови за детонацију. Спасавање моста приписивано је учитељу Миладину Зарићу.

Према другој верзији, заслуга припада Земунцима Николи Милованчеву и Крсти Вучићу. Према трећој верзији, експлозив на мосту су демонтирали припадници Дунавске флотиле Црвене армије, за шта је одликован капетан Григориј Орхипенко.

Земун је ослобођен 22. октобра. Немци ће се потом утврдити у Срему на потезу који ће постати познат као Сремски фронт, углавном на линији раздвајања српске и хрватске етничке већине. Притом, у Београду су остали прикривени припадници немачких снага с циљем диверзантских дејства у позадини. Те групе су затим разбијене.

Погинуло скоро 4.000 бораца

Комплекс Спомен-гробља ослободиоцима Београда, насупрот улазу у Ново гробље, отворен је свечано 20. октобра 1954, на десетогодишњицу ослобођења града.

На површини од 1,12 хектара сахрањено је 1.395 борца Народноослободилачке војске Југославије и 818 бораца совјетске Црвене армије.

Током ослобађања града погинула су 2.944 припадника Народноослободилачке војске Југославије и 961 борац Црвене армије.

Уочи обележавања две деценије од ослобођења Београда, авион совјетске делегације ударио је, несрећним случајем, у Авалу. На месту пада летелице подигнут је споменик. Том приликом погинули су маршал Сергеј Бирјузов (1904–1964) и генерал Владимир Жданов (1902–1964).