После скоро три деценије, ђаци из Србије организовано иду у посету Јасеновцу

После 30 година, први пут организовано, професори и ђаци из Србије 26. октобра иду у студијску посету логору Јасеновац. Одабрани ученици Осме и Земунске гимназије посетиће и Пакрац, а цео пут је иницирао и платио Музеј жртава геноцида. Професор историје Осме београдске гимназије Александар Марков каже да ученици боље уче ако могу да дотакну историју. Сећање на трагичне догађаје из прошлости, уколико је засновано на знању и на хуманистичким вредностима, катарзично је, рекао је у разговору за РТС директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић.

Музеј жртава геноцида је пре две године упутио иницијативу Министарству просвете да врати у програм школских екскурзија и студијских путовања обилазак локалитета из периода Другог светског рата. Министарство је прихватило ову нашу молбу и упутило препоруку школама, које то већ увелико примењују.

Говорећи конкретно о предстојећем путовању, професор историје Александар Марков каже да ће стотину ђака и професора ићи на ово путовање, а све трошкове сноси Музеј жртава геноцида.

"Одзив је велики, сада имамо и ученике на чекању, јер је број ограничен. Критеријум је био да су ђаци са језичко-друштвеног смера и да имају пет из историје. Било је пар ученика који су испуњавали критеријуме али нису добили дозволу родитеља", објашњава Марков.

Директор Музеја жртава геноцида каже да разуме поједине родитеље који су резервисани, али да нема никаквих разлога за бригу.

"Ђаци из Републике Српске и других земаља одлазе и у Јасеновац и у Пакрац. Разумем бојазан дела родитеља, али верујем да ће ово студијско путовање показати да је оно једно сасвим уобичајено", каже Дејан Ристић.

Ученици боље уче ако могу да "дотакну историју", истиче професор Марков, и додаје да ће моћи да разговарају са стручњацима управо из те области.

"Ако изађете из уобичајене улоге наставника, ученици сами проучавају и истражују. Они постају истраживачи и кустоси. Имали смо иницијативу недавно да се наставна недеља скрати на четири дана, хајде да то променимо и да четири дана имамо класичну наставу, а да пети дан буде посвећен интересовањима ученика и специфичностима предмета, где би се организовале посете музејима, студијска путовања и слично", рекао је професор Марков.

Када је оваква врста сећања конструктивна и важна, а када продубљује анимозитет између две државе?

"Сећање на трагичне догађаје из прошлости, уколико је засновано на знању, на хуманистичким вредностима, катарзично је и то је начин да досегнемо мир и толеранцију. Сећање засновано на мржњи, на потреби за осветом и насиљем је антисећање и то је оно против чега се Музеј бори управо образовним програмима", наглашава Дејан Ристић.

Директор Музеја жртава геноцида каже да ово није прво студијско путовање које финансира Фондација Музеја, и да је ове године већ подржан одлазак 10 школа и свакако ће наставити у зависности од средстава којима Фондација Музеја располаже.