Купци на мети инвеститора који граде нелегално – постоји један начин да избегнете превару, све друго је ризик

Широм Србије свакодневно ничу нова градилишта, а уместо малих кућа, вишеспратнице. У потрази за локацијом користи се сваки педаљ слободног земљишта, па се зграде до оних које се граде све чешће урушавају и тако угрожавају безбедност људи који у њима живе.

"И шта сутра? Земљотрес, уруши се, на кога ће пасти. Код мене. Онда ми да се жалимо и да тражимо помоћ. Нека дође грађевинска инспекција, нека утврди безбедност те зграде", каже једна станарка, док друга поручује да би купци првенствено требало да обрате пажњу шта купују.

Купци не провере све и буду "просто преварени"

Градитељи који нелегално граде или одступају од грађевинске дозволе нису хтели пред камеру.

Стручњаци кажу да највише трпе станари који, у жељи да уштеде и купе који квадрат више, не провере све, па купују нелегалне станове.

Јасмина Радовановић из Наледа каже да су они просто преварени, да нису ни знали да је објекат нелегалан и да се одступило од дозволе.

"Постоје одредбе кривичног законика, постоји обавезно рушење које се из разноразних разлога не спроводи, али је можда и кључно да се грађевинска инспекција некако више активира", додаје Радовановићева.

Једини начин да се заустави нелегална градња

Архитекта "Контент консалтинг тима" Данијела Рабреновић сматра да је једини начин да се заустави нелегална градња – поштовање у потпуности онога што је држава практично предвидела.

"Дакле, не купујемо нелегалне станове, не купујемо станове који немају употребну дозволу и који нису укњижени. Све остало је ризик", апелује Рабреновићева.

Шта закон забрањује, а шта толерише

Стручњаци напомињу да су они који улажу у градњу временом научили да је исплативије легализовати зграду, тек пошто је изграде.

Адвокат Никола Премовић наводи да је по Закону о промету непокретности директно забрањен промет непокретности које нису укњижене и које су у поступку легализације.

"Међутим, закон толерише и дозвољава оверу и солемнизацију уговора о купопродаји за станове који су у изградњи, који се граде у зградама по службено важећем одобрењу за изградњу, односно грађевинској дозволи", објашњава Премовић.

Шта проверавају јавни бележеници при овери уговора

Уговори о промету непокретности који су у изградњи се оверавају али, кажу јавни бележници, само уз одговарајућа документа.

Проверава се да ли постоји својина на катастарској парцели и да ли има уписаних хипотека или других забележби.

Дужност јавних бележника да упозоре купце

Нина Штиглић из Јавнобележничке коморе Србије каже да јавни бележник не може никако да гарантује за оне ствари које ће се десити након тренутка овере уговора, а за то такође по закону не може да гарантује ни држава.

"Од тренутка овере постоји одређени ризик за купце. Значи, то је пре свега да ли ће инвеститор завршити тај објекат у грађевинском смислу у складу са грађевинском дозволом, да ли ће га завршити у року и да ли ће успети да прође технички пријем и да добије употребну дозволу. И управо је зато у закону и предвиђена посебна дужност јавних бележника да упозори купце, односно обе уговорне стране, на то да објекат нема употребну дозволу, односно да постоје неки ризици који могу да се десе у будућности", објашњава Штиглићева.

О томе колико је стамбених објеката у земљи делом или у потпуности изграђено без грађевинске дозволе, нема прецизних података.