Адвокати зарадили милионе на бесмисленим захтевима – на удару школе, домови здравља, центри за социјални рад

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Милан Мариновић објаснио је у разговору за РТС какве све захтеве адвокати подносе институцијама, знајући да не могу да им одговоре у законском року.

“Од Центара за социјални рад траже се информације колико има запослених, да ли и колико запослених има лиценцу за обављање послова из области социјалног рада. Од месних заједница се траже информације да ли имају фудбалски клуб, да ли имају терен фудбалски, да ли испуњавају услове који су прописани, да ли имају млађе категорије и тако даље. Да не причамо о томе колико је то апсурдно када имате месне заједнице, где најмлађи становник има 75 година”, наводи Мариновић.

Школе питају о начину на који се спроводе екскурзије, али и ту има зачкољица, питање се упућује буквално свим школама у Србији. Ни домови здравља нису поштеђени – питају их о стању опреме, а локалне управе о томе - које се мере још увек спроводе против ковида.

“Углавном се гађају мали органи власти, а не највећи, не влада, министарства, републичка јавна предузећа, него они који су најбројнији у Србији, а економски и било како инфраструктурно су најслабији, који не могу да одговоре на те захтеве у законском року”, истиче Мариновић.

Објашњава и да је такса на жалбу адвоката иста за све органе, било да се пише против владе или мале месне заједнице.

"И онда, наравно, министарство је једно, влада је једна, а основних школа има више стотина у Србији, и онда се иде на квантитет", каже Мариновић и додаје да је досад првостепним органима власти наложено да појединим адвокатима и по пет-шест милиона динара.

Једноставна процедура за писање жалбе

Мариновић истиче да је институцији Повереника, од укупног броја жалби, између три и седам одсто стизало од адвоката. Сада је тај број 75 одсто, што значи да се три од четири жалбе пишу преко адвоката.

"То углавном нису нека познатија адвокатска имена, а процедура иде овако – наизглед пет, шест, седам, у једном случају и 15 неповезаних лица, не из једног града и општине, него широм Србије, траже од истоврсних органа власти исте информације. Рецимо од центара за социјални рад, школа, предшколских установа, домова здравља итд. И онда када или не добију информацију у законом прописаном року, или не добију све што су тражили одједном, сви ангажују истог адвоката и онда он за све њих пише жалбу", објашњава Мариновић.

Подсећа да је једноставан поступак подношења захтева и подношења жалбе.

"Ви знате шта тражите, знате чиме сте незадовољни. Буквално две реченице напишете. Притом, обрасци и захтева и жалби су на сајтовима свих органа власти. А ако их не нађете тамо, има их на сајту Повереника. Прима томе, веома је једноставан поступак", истиче Мариновић.

Непреузимање одговора, потребне измене закона

Чак и ако неко и успе да одговори у законском року, ти адвокати неће да преузму те одговоре, него они стоје у пошти и онда се то рачуна као да их нису добили.

“То је проблем достављања и ми ћемо пробати изменама закона да решимо. Апсурдно је да се сматра да ви нисте испунили вашу обавезу када сте послали обавештење ономе ко је тражио информацију из ваше писарнице, него морате да му уручите у том року. И наравно, пошто нико нема своје курире, нема доставне службе, сви зависимо од поште, а у добрим делом, нажалост, то не функционише баш најбоље”, каже повереник Мариновић.

Следи састанак са АКС и представницима Министарства правде

Мариновић је рекао и да му се више министара обраћало овим поводом.

"Морам да кажем да су се мени многи министри обраћали овим поводом... Према томе, сви су заинтересовани да спасавају те органе власти за које су надлежни. Ја сам с Министарком правде причао и она је рекла да ће организовати један трилатерални састанак Министарства правде, Адвокатске коморе и Повереника да покушамо да нађемо решење", рекао је Мариновић гостујући у Београдској хроници.