Психолошка подршка за све учеснике у саобраћајним незгодама

Пројекат спроводи Агенција за безбедност саобраћаја у сарадњи с Друштвом психолога Србије и Министарством унутрашњих послова, а иницијативу је покренуло Удружења родитеља чија су деца погинула у саобраћају.

Отворена је бесплатна телефонска линија за све који осећају да им је потребна помоћ. Број је 0800 085 087, а линија ради сваког радног дана од 10 до 16 сати.

“Овај пројекат подразумева бесплатан сервис, психолошку подршку за све оне којима је она потребна. Наиме, показало се у свету да такав приступ деловања након саобраћајне незгоде даје добре резултате у смислу да жртвама саобраћајних незгода, породицама, родитељима, људима који су остали са трајним инвалидитетом, помаже да превазиђу ту кризу и да колико-толико могу да наставе нормалан живот”, наводи саветник директора Агенције за безбедност саобраћаја Милан Илић.

Он каже да је ово први пут да се овакав пројекат покреће у Србији и да му је претходила двогодишња припрема у виду обука стручњака који ће радити с људима.

“У претходне две године спроведена је едукација и сертификација психолога и стручних лица, а израђен је и приручник који ће им помоћи у раду с позиваоцима. Овај пројекат подразумева да се оспособи мрежа на целој територији Републике Србије и да људи могу да добију помоћ у свом месту или недалеко од њега”, наводи Милан Илић.

Помоћ потребна и помагачима и сведоцима

Саветник директора Агенције за безбедност саобраћаја наглашава да је овај приступ заснован на научним доказима из целог света који су показали да оваква врста помоћи има ефекта.

"Некад је људима довољна нека топла реч или савет, али има и случајева када је заиста потребна озбиљна, стручна, психолошка помоћ како би се превазишле стресне ситуације. Неко остане без неког свог ближњег, неко доживи тешку повреду због које му и након опоравка остану последице, некад је то трајни инвалидитет и ту је заиста неопходна и подршка стручњака", каже Илић.

Према његовим речима, трауму могу да доживе и они који су помагали у саобраћајним незгодама, као што су припадници Службе хитне помоћи, Ватрогасне службе или сведоци који су се затекли на лицу места и који су указивали помоћ повређенима.

"Некада су терапије потребне и целој породици, некад је потребно спровести више третмана како би учесници и сведоци саобраћајних незгода могли да нормално наставе живот", истиче Милан Илић.

Истиче да је следећи изазов одрживост овог система и наводи да ће Агенција за безбедност саобраћаја то покушати да оствари кроз сарадњу с Министарством здравља и локалним самоуправама, како би ова врста подршке постојала у што више места у Србији. “За сада је важно да се промовише овај сервис. И зато ћемо и кроз друге канале комуникације покушати да допремо до што већег броја људи”, поручује Илић.

У 2023. значајно смањен број повређених и погинулих

За првих десет месеци 2023. године, у односу на исти период прошле године, у Србији је у саобраћају око 70 људи мање погинуло, а око 2.400 је мање повређено.

Саветник директора Агенције за безбедност саобраћаја Милан Илић каже да да тренд смањења броја саобраћених незгода и последица постоји већ петнаестак година. Навео је пример да је 80-их година 20. века, када су број аутомобила и фреквенција саобраћаја били знатно нижи, годишње у саобраћају страдало око 1.500, 1.600 особа, док је сада тај број између 500 и 600 – скоро троструко мањи.

На питање да ли су томе допринеле камере које снимају саобраћај и повишене казне, као и често присуство ове теме у медијима, Илић одговара: “Мислим да је све заједно. Показало се да кампања заједно са доследним спровођењем постојећих закона даје најбоље резултате."

У Француској је, каже, пре једне деценије преполовљен број погинулих, пошто су спровели кампању, пооштрили законске мере и доследно их спроводили.

"Када је у Србији усвојен Закон о безбедности саобраћаја 2009. године, имали смо значајан пад броја погинулих у тој години. Дакле, и кампања која је најављивала строже мере и увођење термина несавесних возача, и одузимање дозвола и значајне казне – све то је утицало на људе. Систем безбедности саобраћаја је свеобухватан, комплексан и зато је важно да сви субјекти, сваки фактор који може да допринесе побољшању, да га не занемаримо, него да га користимо”, закључује Илић.

Већи стандард – мање незгода

Илић напомиње и да је број саобраћених незгода, односно безбедности саобраћаја, у корелацији с привредним развојем земље.

“Показало се у свету да развијене земље имају значајно боље резултате у саобраћају него неке неразвијене. Када је економска развијеност земље већа, аутоматски су на неки начин и људи смиренији. Више се поштује закон, више се поштују правила и можемо да повежемо то и са нашом ситуацијом", рекао је Илић.

Напоменуо је да мрежа ауто-путева која се гради у Србији свакако значајно доприноси безбеднијим трасама.

"Раније смо стално спомињали Ибарску магистралу. Сада је више не спомињемо. То је очигледан доказ. Сада је спорадично споменемо, али више није доминантна у вестима са бројем саобраћних незгода", рекао је Милан Илић.