Одлаже ли се почетак грејне сезоне и колико повећање цена траже топлане

Од понедељка су топлане почеле техничке пробе система, а грејна сезона у Србији званично почиње 15. октобра. У току је уговарање енергената, а топлане траже веће цене грејања од пет до 30 посто.

Дејан Стојановић истиче да се ремонтни радови приводе крају и да су створени услови за релативно безбедан почетак грејне сезоне.

Што се тиче набавке енергената, природни гас је уговорен у висини од 85 одсто, мазут 33, угаљ 49, биомасе скоро 50 процената и топлотна енергија која се купује из ЕПС-а у висини од 75 процената. 

Указује и да постоје одређени проблеми у неким градовима, посебно у Врбасу и Лозницу, али се решавају и очекује да ће до почетка грејне сезоне све бити у реду.

Када ће почети грејна сезона

Наводи да је стручно мишљење да грејна сезона треба да почне онда када одлуке то и налажу, а то је 15. октобар, а онда да се уклапа сходно задатим временским условима.

Одлуке се разликују по градовима и општинама у зависности од прогнозе времена, али да то све важи за период до 15. октобра и након 15. априла, када се сезона завршава.

Садашње прогнозе које, указује, нису никада до краја поуздане, најављују да се захлађење очекује 20. односно 21. октобра.

Колико поскупљење траже топлане

Говорећи о повећању цена грејања, Стојановић каже да је у 22 локалне самоуправе цена повећана.

"У претходних неколико дана су се кроз неке медије провукле неке, како бих рекао, дезинформације. Значи, у овом тренутку, оно што су јединице локалне самоуправе одобриле, од њих 60, повећале су цене 22", прецизирао је тојановић.

Објашњава и да су разлози за то што за две године локалне самоуправе нису давале сагласност за корекцију цена.

"Гас је поскупео 50,4 одсто, што резултира повећањеу од скоро 30,30 посто, мазут је од почетка ове године до данас поскупео 28,34 процента, то су разлози повећање цена. Ту постоје само две варијанте, или да се то комплетно иде са тржишним, да кажем условно економски оправданим ценама, или да субвенционише према сагласној методологији за одређивање цене јединица локалне самоуправе", наводи Стојановић.

Објашњава и да неће све топлане повећати цене грејања и да то све зависи од динамике и методологије одређивања цена.

Дуг се годинама не смањује 

Истиче да се дугови за грејање већ годинама не мењају, да се то углавном анализира током летњег периода, али и да се тај дуг годинама не смањује.

"Та потраживања су негде близу 18-20 милијарди динара од стамбеног простора и неких десетак милијарди од пословног. Плус, најмањи је дуг заправо у овом тренутку, није занемарљив, али је негде 100-150 милиона од буџетских корисника", додаје.

Каже да је присталица наплате по потрошњи, јер се онда све много брже ради, и онда практично сви могу да се укључе у примену мера енергетске ефикасности.

"Значи неминовно је да сви пређемо на то, онда није упитно уопште да ли је грејна сезона почела 15, 16. или 20. октобра или 1. новембра", закључује Стојановић.

Наглашава и да је циљ да до 2030. године комплетно избацимо мазут и угаљ.