Летак за Тик-ток школу кружи по Београду – неслана шала или реалан позив

Тешко је одлучити шта је горе у једном летку који се дели по Београду ових дана – то што нуди брзу зараду родитељима тако што ће децу обучити како да успешно воде Тик-ток налог или то што се ти леци делe по школским двориштима.

На друштвеним мрежама дели се летак у коме се рекламира школа Тик-тока у Србији под слоганом "нека и ваше дете постане познато, ту је новац". На курсу дете учи да буде инфлуенсер, гарантује му се да ће постати познат и да ће зарадити новац, наводи се у реклами. Стручњаци за сајбер криминал питају се да ли је у питању маркетиншки трик или озбиљна намера.

"Који су то предмети, који су то људи који ће учити нашу децу да праве садржај? Какав садржај ће правити? Да ли ће деца бити обучена или не? Ко ће злоупотребити те снимке, те фотографије? То је све легитимно право да поставимо питање. Оно што прво упада у очи, које су информације, како се зове та школа, да ли имају неки сајт, да ли су регистровани у АПР-у?", навела је Катарина Јонев, едукатор за сајбер криминал.

О свему томе родитељи морају добро да се распитају, али где кад таквих информација на интернету нема.

Тијана Мандић већ десет година користи дигиталне мреже. Прво је почела да користи Твитер, па Инстаграм, а онда и Тик-ток. Мајка је двогодишњег детета, али ни на једној друштвеној мрежи није објавила ни једну његову слику. С разлогом.

"Када бих своје дете изложила друштвеним мрежама - што касније могуће. Уколико то друштво буде захтевало, јер ви не можете вашем детету забранити нешто уколико 20 другара из разреда то има, али мислим да ћу моћи да га можда сад из ове перспективе, када знам и добре и лоше стране, на правилан начин едукујем. Мислим да је то кључ, едукација деце, како да се носе с тиме и слобода да родитељима без задршке кажу шта им је неко написао, рекао, поделио и не дај боже снимао у некој ситуацији", навела је Тијана Мандић, стручњак за дигитални маркетинг.

Додала је да друштвене мреже ништа добро детету не могу да донесу. Напротив, у питању је злоупотреба, а родитељи често нису свесни у шта се упуштају и чему излажу децу. Често ни последица, јер не знају где ће објављени садржај на крају завршити.

"Зашто не научимо децу како да препознају Тик-ток изазове, зашто не научимо децу како да се боре са предаторима и педофилима различитих врста. Зашто не учинимо све што можемо, да смањимо дигитално насиље које је толико присутно, јер га је сваки трећи ученик доживео управо на Тик-току. То су школе које треба да отварамо, да децу научимо да на креативан начин и прави начин користе виртуелни свет, за своју корист, за усавршавање и стицање нових сазнања, додала је Катарина Јонев.

А не да праве фабриковану срећу и лажан живот. Шта год да је у питању неслана шала или реални позив, родитељи морају озбиљно да почну да воде рачуна шта је њиховој деци на друштвеним мрежама највећа разбибрига и изазов.