Четвртком у 9: Девети круг ковида – јесмо ли у новом таласу

Од 19.321 особе тестиране у последњих седам дана, коронавирус је потврђен код њих 3.848.

Директорка Службе за болничку епидемиологију, Универзитетског клиничког центра Србије др Весна Миољевић каже да је СЗО у мају издала саопштење да болест ковид 19 више није болест од глобалног и јавно здравственог значаја за човечанство, али да ћемо имати појаву нових подваријанти.

“Нагласила је да ћемо повремено имати појаву нових подваријанти или варијанти, повећан број оболелих, инфицираних, оних који морају да се хоспитализују, можда чак и да буду лечени на одељењу интензивне неге, на механичкој вентилацији. И ми се сада управо налазимо у првом том таласу од тог маја месеца када је СЗО прогласила један, да кажемо, блажи ток ове болести“, наводи докторка Миољевић.

Напомиње да у овом моменту нема разлога за већу забринутост.

“Наравно, то неће никада бити као што је било 2020. или 2019. Али, то је један знак и сигнал за нас здравствене раднике, за наш здравствени систем, да морамо да обратимо пажњу и да свакако не можемо да не одреагујемо на овакве бројке“, додаје Миољевићева.

Указује да је између 19 и 20 одсто позитивних од укупног броја тестираних, као и да је то повећање у односу на претходне недеље.

“Ово што се сада дешава свакако је сигнал нама лекарима и здравственом систему да морамо да реагујемо, да упозоравамо грађане. А свакако нико не може предвидети шта ће се дешавати у наредном периоду. Али, наглашавам да имамо и вакцине и лекове. Тако да, ја сам оптимиста и нисам превише забринута у овом тренутку“, поручује Миољевићева.

Подсећа да је Радна група Министарства здравља формирана у марту.

“Састављена је од тимова инфектолога, епидемиолога, пулмолога из наших највећих клиничких центара Новог Сада, Ниша, Kрагујевца, Београда и представника  Републичког завода за јавно здравље 'Батут'. Ми се састајемо у складу са епидемиолошком ситуацијом. Састали смо се прошле недеље, донели смо мере и оставили смо комисијама за болничке инфекције да одреде да ли ће се сходно локално епидемиолошкој ситуацији посете забранити и то све иде у том правду“, каже Миољевићева.

Поред тога, напомиње, донели су меру обавезног ношења маски за здравствене раднике.

Рсовац: Омикрон подваријанте нису давале теже клиничке слике код деце

Начелница Интензивне неге Дечје клинике у Тиршовој др Снежана Рсовац наводи да нико од деце у тој здравственој установи нема тешке облике болести.

“Ми смо имали само у оном делта налету мало теже форме болести код деце. Ове омикрон и све ове подваријанте омикрона нису давале тежу клиничку слику, али хоспитализујемо децу у нашој установи која имају коморбидитете. Дакле, они могу имати при пријему и ковид придружен, зато имамо и даље изолације“, наводи докторка Рсовац.

На питање страхује ли да може у некој перспективи да буде као што је било, докторка Рсовац каже да не страхује.

“Ове мутације дају могућност да лакше прође тај вирус кроз нашу популацију, али самим тим мислим да то и онемогућава да има тежи облик болести, зато што ће просто прокуженост бити већа и негде ће се стварати тај краткотрајни имунитет према одређеним подваријантама, али то у неком правцу иде заједно са вакцинацијом за одрасле, за децу је препорука после 12. године да могу да добију“, наводи докторка Рсовац.

Стојановић: Нема за сада тешких облика, али морамо да водимо рачуна

Руководилац Клинике за пулмолошку онкологију у Сремској Каменици др Горан Стојановић истиче да на Институту за плућне болести Војводине имају и пацијента који је у јединици интензивне неге, као и да је десетак пацијената који су позитивни са упалом плућа.

“Оно што морамо да водимо рачуна су пацијенти који су вулнерабилни и осетљиви, то су пацијенти који се лече од малигних болести, тако да је код нас донета одлука, осим забране посете и обавезног ношење маске, да сви пацијенти који треба да се лече на торакалној онкологији, да је обавезно и тестирање, да би уопште ушли на клинику“, истиче доктор Стојановић.

Указује да пацијент који је у јединици интензивне неге има и неке придружене болести.

"Нема за сада тешких облика, али морамо да водимо рачуна и да се ипак припазимо", додаје Стојановић.

Говорећи о томе има страха да ће бити као што је било, доктор каже да су одвојили торакалну онкологију, јер како каже не сме вирус да уђе у торакалну онкологију, тако да нема страха за сада.

Стевановић: Не волим више да причам о ковиду, јер не волим да се сећам ковида

Начелник Клинике за анестезију КБЦ "Драгиша Мишовић" проф. Предраг Стевановић каже да и он, као и просечан човек, не воли више да прича о ковиду, јер не воли да се сећа ковида.

“Али мислим да држава, државне организације, министарство, радне групе, установе имају обавезу управо због тога да прате ту ситуацију и да на време обавештавају народ. Ми смо сада у једној фази после катастрофе која носи разне аспекте и довољно је да само пратите те смернице које упућује СЗО“, каже доктор Стевановић.

Ковид остаје и увек ће бити ту, треба се на њега навикнути као на грип.

"Дужност ових институција јесте управо то да објасне људима да ово је нешто на шта се морамо навикнути, на чије се присуство морамо навикнути као на присутни грип, али да има разлике. Kовид нема таласе као што има грип, али ковид има тешких пацијената којих има можда некада у неким таласима и више пацијената него што грип донесе. И ми смо тога свесни и данас“, наводи доктор Стевановић.

Значај вакцинације

Доктор Горан Стојановић истиче да је важно да се против болести за које постоје вакцине вакцинишемо.

“Мислим да о томе не треба уопште да полемишемо да ли је вакцина највеће откриће, јер је редуцирала тешке болести. Осим вакцине против ковида која тренутно постоји у земљи, бивалентна вакцина против ковида, такође против грипа стиже четворовалентна и тровалентна 'Торлакова' и пнеумнококна вакцина која се даје једном у животу, полисахаридне на пет година. Значи, то су вакцине које стварно помажу и које треба да се спроводе", додаје доктор Стојановић.

Истиче да је за пацијенте који су онколошки, који су веома осетљиви и имунокомпромитовани, вакцинација препорука.

“Да кажемо сада обавезно. Такође, вакцинација здравствених радника против грипа која је такође законска обавеза када је сезона и препорука је свих лекара“, додаје доктор Стојановић.

Истиче да све вакцине имамо доступне у земљи.

Више оболеле деце од великог кашља

Докторка Рсовац каже да је петоро деце имало велики кашаљ у Дечјој клиници у Тиршовој.

"Не треба да полемишемо о тим кампањама које не подржавају или се противе вакцинацији. Нажалост, то траје већ дуго и сада се, наравно, налазимо у том узимању данка. Зашто? Зато што у неким круговима се одлажу вакцине, не придржава се календара вакцинације и то све носи са собом могућност да болест која би требало да буде под контролом и извори су искључиво људи, не буде под контролом и онда се преноси на одрасле и ствара се зачарани круг, деца, одрасли и оболевају", објашњава докторка.

Указује да је обољевање од великог кашља сада веће него пре пет година када је то било спорадично.

"Просто зато што се календар вакцинациј не поштује на правилан начин. Треба дати у правилном периоду, у том узрасту, ту вакцинацију која ће створити имунитет и онемогућити ширење не само у дечјој популацији него и према одраслима", наводи докторка.

Велики кашаљ може да буде смртоносан, додаје, и каже да смо имали смртни исход одојчеда пре четири године.

"То је дете које је умрло зато што је имало велики пораст леукоцита. То је типична слика тешке форме у одојчком узрасту са леукоцитозом која је направила застој на плућима и отказивање рада плућа", наводи докторка.

Вакцина против великог кашља је обавезна и прима се од другог месеца у три дозе, па онда ревакцинација у првом разреду, па у осмом разреду.

"И то све покрива управо тај период када је разбољевање, поготово код одојчади и мале деце, праћено не класичним само тим магарећим кашљањем, већ престанком дисања", поручује докторка Рсовац.