Климатске промене се виде и на тањиру – хоћемо ли у Србији узгајати манго и банане

Обилне падавине, суперћелијске олује, па нестварне врућине – све је то обележило лето.

Температуре и климатски обрасци се мењају, кажу истраживања, и десет пута брже него раније.

Последице тога можда најбоље осликава податак да је, после великих временских непогода у Индији, цена пиринча на рекордном нивоу у протеклих 15 година.

И то није једина намирница која ће у наредном периоду изостајати са тањира.

"Прилагодити технологију производње климатским променама"

Професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду Зоран Кесеровић рекао је у Јутарњем програму да су и суша и олујни ветрови у последње време нанели велике штете пољопривредној производњи, а поготово воћарској, која је интензивна.

"Морамо прилагодити технологију производње климатским променама. До њих је дошло, а најсигурнији начин јесте ипак подизање засада са противградним мрежама и фертиригација. Наравно, ту се у наредном периоду мора обратити пажња на квалитет материјала који се користи за подизање засада", истиче Кесеровић.

"Знамо шта се очекује у наредних 30 година"

Подаци показују да је од 2011. до 2020. године средња температура порасла 1,8 степени Целзијуса.

Климатолог Владимир Ђурђевић каже да је важно размишљати о будућности од наредних неколико деценија, зато што промена климе неће зауставити.

"Ми ћемо још видети додатно загревање од најмање једног степена, тако да знамо отприлике шта се очекује у наредних 30 година и у том смислу треба да се прилагодимо", наводи Ђурђевић.

У Србији се неће узгајати банане и манго, али је винова лоза већ као на Медитерану

Када је реч о могућности промене места узгоја култура које су некада биле карактеристичне за одређено подручје, Ђурђевић указује да се одређене врсте већ померају према северу, јер се померају и климатске зоне.

"Такође се померају према вишим надморским висинама и то се вероватно може приметити у пољопривреди. Долази до ранијег уласка биљака у одређене процесе, и зиме када прелазе у пролеће, то почиње све раније", објашњава климатолог.

Врло је могуће, додаје, да ће поједине културе наћи бољу локацију на неким местима на којима су пре можда биле необичне, али то неће бити драстичне промене.

"Неће се у медијима постављати питање да ли ћемо овде узгајати банане или манго, то се вероватно неће десити, али по питању одређених сорти, питању неких култура, вероватно ћемо видети нека померања", каже Ђурђевић наводећи пример у виноградарству.

Наиме, одређене сорте које су биле типичне за неке медитеранске крајеве, данас се успешно узгајају у Србији, у смислу да дају род из којег се може добити врхунско вино.

"Ако је нешто било типично у Медитерану, данас код нас, значи да су се ствари већ помериле пар стотина километара према северу", објашњава Ђурђевић.