Милетић: Марш на Прајду је начин да се изрази протест, отишли смо корак назад у решавању проблема

"Нисмо ни близу", то је назив овогодишњег Прајда. Почео је у понедељак, завршава се у недељу, а Прајд марш заказан је за суботу у 16 сати. У овој "Недељи поноса" организовани су: позоришни фестивал, изложбе, панел дискусије, дебате, журке. У протеклом периоду постигнут је напредак у решавању проблема ЛГБТ заједнице, али смо сада дошли до тога да смо се вратили корак уназад или смо мало застали, каже за РТС директор Београд Прајда Горан Милетић.

Директор Београд Прајда Горан Милетић рекао је да су неки од животних проблема са којима се ЛГБТ заједница суочава у протеклом периоду решавани, истичући да се, између осталог, стигло и до израде закона о истополним партнерствима.

“И била је радна група, и текст... И нисмо имали имали проблема са безбедношћу када смо правили Прајдове у Београду. Број полицајаца се стално смањивао. За транс особе, људе који промене пол, било је решено у једном тренутку како ће мењати ЈМБГ и лично име. Некако се кренуло са решавањем тих животних, техничких проблема. Међутим, прошле године се десило да је Еуропрајд забрањен више пута. Па се онда десило да се закон о истополним партнерствима скине са дневног реда. И некако се дошло до тога да опет нисмо ни близу. Опет смо се вратили корак уназад или смо застали“, рекао је Милетић у Београдској хроници.

Назив овогодишњег прајда “Нисмо ни близу“ је, истиче, опомена да много тога треба решити. Зато се, каже, у Недељи поноса обраћају свима.

“Од грађана и грађанки који треба да виде да смо ми њихови комшије, чланови породице – ми смо ту са свима. До власти. Дакле, у неким тренуцима се обраћамо властима, тражимо да се неки закони донесу, као и све остало. А обраћамо се и самој заједници, људима који, нарочито у мањим местима, не знају да неко постоји, мисле да су једини на свету. Али једноставно, ЛГБТ особе су делови наших породица, колеге на послу”, рекао је Милетић.

ЛГБТ особе су рођаци, комшије, колеге

Један од начина да се јавности скрене пажња на то јесте и шетња, односно Прајд марш, који сваке године наилази на негодовање у делу јавности.

"Марш је неки облик исказивања протеста, с једне стране. Начин да се повећа видљивост. Ја данас седим у ТВ емисији управо поводом Прајда. Дакле, сви ти медијски наступи и та видљивост ЛГБТ заједнице је некако баш око Прајда. Прајд постиже свој ефекат, иако постоји једна контроверза у једном делу друштва”, рекао је Милетић.

Закон о истополним партнерствима не би утицао на остале

Истакао је да се став људи према ЛГБТ особама мења, да сада 76 одсто људи подржава да се ЛГБТ партнерима дозволи болничка посета. Због таквих, животних ствари је, напомиње, важно да се закон о истополним заједницама донесе.

“Ако неко има партнера у болници, живи 30 година са њим, он не може да преузме тело и сахрани партнера. То може само члан породице, а често се дешава да та особа не говори са породицом. Не може да наследи партнера, иако имају имовину и јако дуго живе заједно. Не могу здравствену заштиту да остварe“, каже Милетић.

Такав закон, напомиње, не би утицао на остале грађане. Истиче да тренутно не постоји политичка воља да се тај закон донесе и подсећа да је председник Србије Александар Вучић рекао да неће потписати тај закон.

Тренутно нема политичке воље за доношење закона о истополним партнерствима

Говорећи о ставу јавности према ЛГБТ заједници, Милетић је навео да је до 1994. године хомосексуалност била забрањена, а да до 2000. године у Србији није постојао ниједан закон о забрани дискриминације по основу сексуалне оријентације.

“До 2009. нисмо уопште почињали да организујемо, имали смо покушаје, али нисмо сваке године имали Прајдове. Oд 2014. стално имамо Прајдове. До 2021. радили смо заједно са државом, дакле са министарством смо радили закон о истополним партнерствима. Ту постоји неколико захтева које ми имамо, седам захтева, који могу буквално у две недеље да се испуне када би постојала политичка воља. То не зависи од нас, зависи прилично од власти, од оних који седе у парламенту и у влади“, каже Милетић.

Добро је што имамо геј премијерку

Коментаришући то што Србија има геј премијерку, која са својом партнерком има дете, Милетић каже да је њена одговорност као председнице владе да неке ствари поправи, али да је погрешно говорити да је одговорна за то само зато што припада ЛГБТ заједници.

“Имамо народне посланике који неке ствари треба да усвоје, имамо ресорна министарства, имамо председника који треба да потпише закон и да створи ту политичку вољу. Дакле, имамо читав низ људи, она је само једна од тих који морају да неке ствари реше“, рекао је Милетић.

Ипак, напомиње да је за Србију добро што има премијерку из ЛГБТ заједнице.

"Када смо 2008. године питали грађане Србије да ли знате некога ко је ЛГБТ, само 8 одсто грађана је знало. Данас верујем, захваљујући и Прајду и премијерки, да свако од грађана зна некога ко припада ЛГБТ заједници“, истиче Милетић.