Клевета као кривично дело – да ли је то атак на слободу говора

Крајем августа клевета је у Републици Српској поново постала кривично дело. За изношење злонамерних или неистинитих тврдњи о некој особи предвиђене су новчане казне од 1.000 до 3.000 евра. У Србији клевета је као кривично дело укинута 2012. године, због усклађивања са европским законодавством.

У бившим југословенским републикама водило се на стотине поступака због клевете. Најмање у Словенији. То кривично дело било је једино код којег је терет доказивања био на окривљеном. То што је клевета поново кривично дело у Српској, новинари виде као отежавајућу околност.

"Доћи ћемо у ситуацију да су новинари, криминалци, лопови, убице у истој равни, јер кривично дело је када убијете човека, кривично дело је када суд оцени да сте некога оклеветали. Имаћемо ситуацију да су новинари у Републици Српској особе са кривичним досијеом", тврди Слађан Томић, новинар магазина Бука.

У Србији клевета од 2012. није кривично дело и како кажу правници – тако треба и да остане, јер би враћање било схваћено као удар на слободу изражавања.

"Потребно је извршити темељне измене у Закону о јавном информисању и медијима и предвидети бољу заштиту достојанства личности, части и угледа у том законику, а можда би судови чешће требало да примењују члан 119 тог закона који предвиђа да уколико је издавач, односно медиј, остварио некакву добит објављујући клеветничке информације, да у том случају део добити може да се досуди у корист лица чији су част, односно углед, повређен", каже Горан Илић, јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва.

Професор на Факултету политичких наука Дејан Миленковић истиче да постоји неколико новинарских и медијских стандарда који су као такви предвиђени Законом о јавном информисању, а најзначајнији је обавеза новинарске пажње.

"То је да пре објављивања информације уредник или новинар са пажњом дужном околностима заправо провери њену истинитост и потпуност. И то је суштина целе приче и целог доказивања", додаје Миленковић.

Увреда и даље део Кривичног законика

Слобода говора јесте гарантована Уставом, али то не значи да је дато зелено светло за увреду, која је и даље део Кривичног законика.

"Савет Европе и ЕУ више не подржавају кривично гоњење када је реч о тој врсти кривичних дела. Она постоје у појединим деловима света и једноставно се не примењују, а у другим је остало само заправо као повреда части и угледа, односно грађанско-правна одговорност за штету", објашњава професор Миленковић.

Такав је био случај некадашње звезде америчког фудбала О Џеј Симпсона. Био је главни осумњичени за убиство бивше жене и њеног партнера, али није осуђен. Међутим, покренут је други поступак за накнаду штете, у којем је парнични суд утврдио да постоје индиције да је починио убиство – и целокупна његова имовина дата је породицама жртава.