Са зебњом у нову школску годину, страх није могао да нестане за четири месеца

Лоша информисаност ученика и недовољно критичког мишљења - само су две слабе тачке ђака на којима треба радити, каже за РТС Драгана Ђурић из Националне асоцијације родитеља и наставника Србије. Додаје да су, уочи нове школске године, приоритети безбедност и сигурност деце у школама. Напомиње да је тројка реална оцена српског школства и указује како је важно побољшати положај наставника и учитеља.

Драгана Ђурић је, говорећи за РТС, истакла како је трагедија у школи "Владислав Рибникар" оставила трага и да се последице осећају и уочи првог септембра.

"За разлику од ранијих година када смо имали очекивања од постигнућа и стицања знања, у овом тренутку родитељи и наставници доминантно су заинтересовани за безбедност деце. То поприлично говори о томе да се талас који је почео трећег маја још није зауставио и било би нелогично очекивати да за само четири месеца страх нестане. Није нестао, ми крећемо са великом зебњом у нову школску годину", истиче Ђурићева.

На питање који су механизми за већу безбедност деце у школама, одговара да су они и те како познати, али да их је неопходно применити.

"Сарадња, мир и разумевање које смо некако јако протерали из нашег образовног система треба поново да заузму своје место. Чини ми се да треба да се оствари и то да смо једни другима сарадници у целом овом процесу, а поред тога треба да се ослонимо и на ширу друштвену заједницу. Ту мислим на локалне самоуправе које су се некако прилично повукле из образовног процеса", додаје Ђурићева и подвлачи да није сигурна у којој мери ће присуство школских полицајаца допринети безбедности деце.

Више разговора са децом

Указује да је попут тзв. тематске недеље, којом ће започети нова школска година, неопходно да буде још таквих радионица и разговора са децом у току године, али не искључиво о насиљу већ о екологији, климатским променама, људским правима, геополитици...

Нада се да ће повећан број часова физичког васпитања заживети у свим школама у Србији, а не само у оним са једносменским режимом рада.

Повратити углед наставника

Уочи још једног првог септембра истиче како би пре свега "требало ставити акценат на углед просветних радника".

"Чак и наставници сами кажу да не очекују више плате. Ја знам да је део Закона о раду, то да су им плате смањене када су на годишњем одмору за четири до шест хиљада. Наставници су то доживели као још једну значајну повреду и један показатељ колико они нису довољно важни овом систему. Тако да мислим да цео акценат треба да се стави на побољшање положаја просветних радника који није само материјални", закључује Ђурићева и као доказ наводи слабо интересовање бруцоша за наставничка и учитељска занимања.