Скоро трећина становника Србије без деце, расте број разведених

Једно дете има 18% грађана Србије, 40% има двоје деце, 8,64% троје деце, док 2,4% има четворо или више живорођене/биолошке деце, истиче се у саопштењу.

Како су навели из Републичког завода за статистику (РЗС), приметне су значајне разлике између мушкараца и жена по броју живорођене деце. Скоро је изједначен број мушкараца без деце и са два детета (око 36%), следе мушкарци са једним биолошким дететом (16,2%) и са троје деце (8,2%).

Код жена доби 15 или више година, највећи број је оних које су родиле двоје деце (42,8%), следе жене које нису рађале (25,7%), затим жене са једним дететом (19,7%) и жене са троје живорођене деце (9,1%).

Удео особа са више од троје живорођене деце изразито је низак код оба пола (2,3% код мушкараца и 2,5% код жена).

Подаци о броју живорођене деце по полу и старости показују да су удели лица која нису учествовала у репродукцији изразито високи у старосним групама 15–19 година и 20–24 године, како код мушкараца тако и код жена, што је и очекивано, нарочито на почетку плодног периода.

Разлике у репродуктивном понашању мушкараца и жена најизраженије су у старосним групама 25–29 година и 30–39 година. Наиме, како наводе из РЗС, 37,5% жена старости 25–29 година родило је најмање једно дете, док само 19% мушкараца исте старости има децу.

У старосној групи 30–39 година, 29% жена је без деце, док је процентуални удео мушкараца исте старости који су без деце 48 одсто.

У старосној групи 40–49 година, децу нема 16% жена и 27,3% мушкараца.

Подаци о броју живорођене деце жена старости 50–59 година показују да је свака осма жена изашла из периода плодности не учествујући у репродукцији, односно 12,2% жена није родило ниједно живо дете до 49. године.

С друге стране, сваки пети мушкарац старости 50–59 година, тј. њих 20%, нема своју биолошку децу.

Највећи просечан број живорођене деце је у Медвеђи, Тутину, Сјеници, Прешеву, Пријепољу, Бојнику и Новом Пазару (више од 1,6 деце у просеку), док најмањи просечан број живорођене деце имају становници градских општина Града Београда – Стари град, Врачар, Савски венац, Звездара, Нови Београд, Вождовац, Палилула, као и становници Новог Сада (мање од 1,2 детета у просеку).

Повећан број разведених

Према резултатима пописа, око половине становништва старости 15 и више година је у браку (51 одсто), док скоро трећина (31 одсто) никада није склапала брак, саопштио је Републички завод за статистику.

Како се наводи, уочљиве су велике разлике међу половима у појединим категоријама. Тако, 36,7 одсто мушкараца старости 15 и више година никада није склапала брак, док је удео неудатих међу женама старости 15 и више година 25,8 одсто.

С друге стране, међу женама старим 15 и више година 17,8 одсто је удовица, док је код мушкараца удео удоваца свега 4,9 одсто.

У периоду између два последња пописа, од 2011. до 2022. године, смањен је удео особа у браку – са 55 на 51 одсто, док је забележен пораст удела оних који нису склапали брак са 28 на 31 одсто.

Удео разведених повећан је са 4,9 на 6,1 одсто, док је удео удоваца/удовица остао непромењен у односу на претходни попис – 11,6 одсто.

Пет општина са највећим процентом особа у браку су: Прешево (60,6 одсто), Бујановац, Александровац, Пријепоље и Рашка.

Највеће учешће неожењених/неудатих лица забележено је у градским општинама Београда – Стари град (38,4 одсто), Звездара, Врачар, Палилула и Вождовац и у Новом Саду (36 одсто).

Учешће разведених највеће је у Суботици (8,9 одсто), Бечеју, Сенти, Зајечару и у београдским општинама Стари град (8,3 одсто) и Врачар.

Када је реч о лицима која живе у ванбрачној заједници, резултати пописа наводе да од укупно 5.691.551 особе старости 15 и више година, њих 277.140 тј. четири одсто живи с партнером/партнерком у ванбрачној заједници. Њихова просечна старост је 42,3 године.

У односу на претходни попис удео грађана који живе у ванбрачној заједници у становништву старости 15 и више година повећан је за један одсто.

Највећи проценат грађана који живе у ванбрачној заједници у укупном становништву старости 15 и више година забележен је у: Мајданпеку (10,5 одсто), Ковину, Жагубици, Белој Цркви, Пожаревцу и Србобрану. Најмањи удео становника који живе у ванбрачној заједници имају општине Прешево, Пријепоље и Трговиште (испод један одсто), Рашка, Мали Зворник, Сјеница и Љубовија.