Ко ће имати статус јавног функционера по новом Закону о спречавању корупције

Шири круг државних службеника чија ће имовина бити под лупом требало би да сузи простор за корупцију. Изменама закона предвиђено је да јавни функционери поново буду и директори школа, болница, установа, али и представници извршне власти. То је једна од препорука тела Савета Европе за борбу против корупције, и услов да се напредује на том пољу, кажу у Министарству правде.

"Убудуће ће јавни функционери бити и шефови кабинета и саветници лица на највишим извршним функцијама попут председника и потпредседника Владе, као и посебни саветник министра како би се и на њих применили стандарди интегритета, правила о неспојивости јавних функција, дужност пријаве сукоба интереса, имовине, прихода и поклона, као и ограничења по престанку радног односа", саопштава Министарство правде.

Нова дефиниција "јавног функционера" у теорији је корак напред, али би у пракси могла да отвори нова питања, кажу у цивилном сектору. Зато траже јасније формулисање.

"Из образложења се не види да ли се ова одредба односи и на шефа кабинета и саветнике председника Републике, а у сваком случају ми сматрамо да треба да буду и представници свих других органа власти као што је Аутономна покрајина Војводина, Народна скупштина", каже Злата Ђорђевић из Транспаретности Србија.

На списку оних који ће своје приходе и поклоне пријављивати надлежној Агенцији биће и директори, чланови извршног и надзорног одбора предузећа у чијем власништву држава учествује са 50 и више одсто.

"Оно што је добро у тим изменама јесте што ће представници органа власти у привредним друштвима бити јавни функционери. Међутим, оно што је лоше и сматрамо јако непотребно и потенцијално врло штетно, јесте што се изричито наводи да се то односи на привредна друштва у којима држава има 50 од 100 или има већинско власништво у том предузећу", каже Злата Ђорђевић.

Бојана Селаковић, координаторка Националног конвента о Европској унији, сматра да није довољно јасно прецизирано оно што се тиче функционерске кампање.

"Требало би јасно успоставити механизме одговорности и санкције. И то након тога примењивати. Дакле, осмислити један ефикасан систем за праћење. То је нешто што недостаје читавом оквиру за борбу против корупције. Јер, заиста морамо да будемо свесни тога да, када је у питању борба против корупције, ту је политичка воља суштинска", указује Селаковићева.

На листи Индекса перцепције корупције Србија заузима 101.место - у групи земаља у којима је корупција раширена.

Грађани се, према истраживањима, у свакодневном животу са тим проблемом суочавају најчешеће у здравству, полицији, инспекцији и при запошљавању.