Читај ми!

Опустела српска села у Косовском Поморављу – у Мигановцима Срби тихо нестају, породица Ђокић опстаје

Опустела српска села, урушене куће, остављена имања, типична су слика брдско-планинског подручја Косовског Поморавља. Мало је оних који су остали на имањима. Усамљени у забаченим засеоцима тешко да могу да опстану, а помоћи шире заједнице готово да нема. Прети им нестајање. Са мало наде у промене, у околини Новог Брда, општини у којој Срби тихо нестају, уз много тешкоћа опстаје породица Ђокић.

Како се мора и без великог избора. Тако свој живот описују преостали житељи засеока Змијарник у селу Мигановце, у планинском пределу између Новог Брда и Косовске Каменице.

Имају недирнуту природу, али је породицу Ђокић систем заборавио и оставио у изолацији. Време је за њих стало, а дани им се не разликују.

"Умрло село, до десет-петнест година тешко да остане. Што су рекли стари, када нема детета да плаче, нема рада", каже Чедомир Ђокић из села Мигановце.

У Чедомировој породици су четири члана. Ћерка и син чекају прилику да заснују породице. Али, то није његова једина брига. Син Далибор је пре десет година у саобраћајној несрећи изгубио ногу. Међутим ради, то што може и колико може. Крчи шуму и продаје дрва за огрев. Коси траву, балира је, припрема храну за стадо оваца током зиме. И то све са застарелом протезом.

"Смета, немам никакву механизацију, све мора на мишиће. Решење би било да се купи са сензорима, морам да се распитам у Крагујевцу колико је, али знам да је скупа. Па помогло би ми нормално. То би ми помогло да радим. И овако радим али сада, када би то имало било би лакше", каже Далибор Ђокић из села Мигановце.

Ногу не може да врати, али верује да би новом протезом добио би више функција.

Далиборов стриц Љубиша након рођења 70. године прошлог века, добио је дечју парализу. Одузете су му лева нога и рука. Има болове у десној нози на којој је сав терет тела. Неколико пута боравио је у бањи и каже да би да оде још који пут.

"Ја и сањам бању када спавам. Добро је у Бујановачкој бањи", каже Љубиша Ђокић из села Мигановце.

Драгица нема другарицу, дане проводи у пластенику

У породици Ђокић намјлађа је Драгица. Ретко оде до Каменице, прве урбаније средине. У околини нема другарицу. Сваки дан јој је исти.

"Кућа, башта, пластеник. Немам друштва, нема овде ништа... Шта да кажем друго", каже Драгица Ђокић из села Мигановце.

Систем може да промени свакодневицу и мало покрене породицу Ђокић. Недавно је локална власт понудила Далибору да буде возач у служби хитне помоћи. Чека на потписивање уговора, али пре тога помоћ, да добије функционалнију протезу.

недеља, 30. јун 2024.
34° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару