Како функционишу медији у Холандији - по чему су слични, а по чему другачији од оних у Србији

Медији у Холандији имају и цело једно село смештено у Хилверсуму, поред Амстердама. Да не буде дилеме где сте, на улазу вас дочекује споменик сниматељу. Иза њега је Музеј слике и звука, а около студији у којима се снима и из којих се емитује програм. Холандски јавни сервис фукционише другачије од РТС-а.

У Холадији је то у ствари организација која само координише рад три телевизије, шест радио-станица и интернет портала, док програм производе различити емитери.

Практично, свака групација становништва која прикупи 50.000 потписа подршке може да производи садржаје који се емитују у неком сегменту програма. Њихов рад прати омбудсман за медије.

"Ја примам жалбе грађана на новинарство јавног националног сервиса. Ако грађани мисле да новинарски посао није урађен како треба, да није по етичким правилима, могу се пожалити мени и ја ћу се потрудити или да нађем решење или да објасним шта је урађено добро, а шта је погрешно", каже Марго Смит, омбудсман за медије.

Холанђани не читају таблоиде

Шта је исправно, а шта погрешно у медијима одлучује Савет за штампу. Ту нам откривају још једну разлику - Холанђани не читају таблоиде и штампу ретко купују на трафикама.

"У Холандији традиционално нема много продаје новина на улицама, већ се продаја заснива на претплати. Улична продаја значи да су се листови некада такмичили између себе са сочним причама. Будући да нема уличне продаје, нема потребе ни за сочним причама. Новине имају формат таблоида, али нису жута штампа, већ квалитетни листови", каже Фриц ван Екстер, председник Савета за штампу Холандије.

Времена се мењају, вести се све чешће шире и друштвеним мрежама и зато је холандским новинарима важно да се ту направи јасна разлика. 

"Бити новинар је професија и то значи да извештавате јавност без обзира на то какво је ваше лично мишљење, а кад сте активиста на мрежама онда сами говорите своје мишљење и важно је да буде јасна та разлика шта је информација којој се може веровати а шта став неког са мреже", истакао јеТомас Бруниг, генерални секретар Холандског удружења новинара.

Медијске слободе дефинишу закони

У Удружењу новинара подсећају да је слобода изражавања гарантована Уставом, а да медијске слободе дефинишу закони који новинарима омогућавају независност у раду.

"Независнот значи да не зависите ни од политичких партија ни новца од реклама ни организација, само треба да јавност информишете и то је једино што треба да вам буде важно. Јер ако вам неко други плаћа рачуне, онда је питање за кога радите", каже Брунинг.

Осим статистике, то, кажу, препознају и читаоци штампе односно гледаоци телевизије - истраживања показују да велика већина Холанђана, око две трећине, верује медијима.