Болестан човек или фолирант – новим прописима о боловању требало би да буде разрешено

Болестан човек или фолирант – новим прописима требало би да буде разрешено. Они који не закључе боловање након две недеље, мораће пред комисију.

Нови закон долази у право време, каже директор Медицине рада. Подвлачи да је најважније да се комисије које буду одлучивале о продужењу боловања стриктно држе правила. Говори и о најчешћим проблемима које задају они који боловање злоупотребљавају

"Један правац је да неко ко је имао повреду на раду, када је боловање 100 одсто плаћено, а не 65 одсто, то злоупотреби до максимума и уместо три или четри недеље буде осам месеци. Други правац је да се да лажно лекарско уверење односно отвори лажно боловање због различитих потреба - приватног рада или сезонског рада на пољопривредним имањима", објашњава директор Института за медицину рада Србије Александар Миловановић.

Каже и да је велики проблем са регулацијом боловања код пацијената који имају дијагнозу из "F" спектра, то јест психичких болести.

У Унији послодаваца не желе да улазе у медицински део закона, али поздрављају одлучност државе да изађе на крај са злоупотребом боловања.

Кажу да несавесних радника има и у корпорацијама и у фабрикама, у великим градовима као и у руралним срединама.

"Рецимо у сектору угоститељства су запослени одлазили на боловање, а за то време су одлазили у иностранство или у неке друге градове да одраде такозвану сезону. Не дешава се често да послодавци дају отказ, баш из разлога што толико радне снаге недостаје, тако да гледају да то буде нека блажа мера, али у сваком случају тај запослени који злоупотребаљава боловање остаје без накнаде зараде за то време", истиче Јелена Јевтовић из Уније послодаваца Србије.

У Синдикату лекара и фармацеута кажу да предложене измене нису лоше

До сада, послодавац је плаћалао накнаду зараде током првих 30 дана боловања. Од 31. до 60. то је чинила држава из средстава обавезног здравственог осигурања.

Према подацима РФЗО-а, у 2018. години за надокнаде је издвојено 13,5 милиона динара, а од почетка ове године већ готово 30 милиона.

У Синдикату лекара и фармацеута кажу да предложене измене закона нису лоше. Сматрају да изабрани лекари понекад, из добре намере према пацијенту и његовој породици, продуже боловање више него што је реално потребно.

"Ја сам контактирала колеге који раде на нивоу примарне здравствене заштите и они су у принципу за ову промену зато што сматрају да ће то њима можда на неки начин и олакшати посао. Са друге стране, могуће да ће бити нешто више папирологије, да ће комисије бити оптерећеније, па да ће у том смислу то бити компликованије на неком ширем плану", каже докторка Јелена Добрић, потпреседница Синдиката лекара и фармацеута.

Са законом или без, многи радохоличари ће и даље у канцеларију са благом прехладом. И даље ће се многи оперисани од малигнитета враћати на посао месец дана после операције.

Ипак, то не би смело, кажу стручњаци, да буде оправдање да се на посао враћају пацијенти којима заиста није добро. Било физички или психички.