Чепови на флашама задају проблеме – како помирити хумане циљеве и еколошке потезе

Однедавно су и у Србији на пластичним флашама воде, сока, јогурта чепови које не можете лако да одвојите од паковања. Разлози су еколошке природе. Међутим, није сада само теже пити из боце. Већи проблем имате ако сакупљате чепове за акцију "Чеп за хендикеп".

Чепови на пластичним флашама су однедавно фиксирани за флаше, што прави "проблем" за удружење "Чеп за хендикеп".

"Шта је проблем, то је овај чеп који се одврне и он је фиксиран, и онда кад га одврнете држи се на другом зупцу и онда је то проблем који се ствара под знацима навода. Међутим, ако има имало воље, он се лако скине тако да је то у ствари демонстративни проблем људи који траже разлог да одустану од такве приче као што је чеп за хендикеп. Постоји оправдани страх да ће опасти количине сакупљених чепова који ће доћи до нас", рекао је Зоран Мартинов, оснивач удружења "Чеп за хендикеп".

За 10 година, колико постоји акција чеп за хендикеп, обезбеђено је више од 120 разних ортопедских помагала. У Србији је постављено више од 9.000 кутија за сакупљање чепова. У просеку, 10 одсто станара једне зграде активно учествује у овој акцији, а када би се тај проценат попео на 50, више сигурно не би било никога на листи чекања за помагала.

За 11 година више од два милиона тона амбалаже завршило на депонијама и у природи

Они који су увели правила да се чепови не одвајају лако од амбалаже имају аргументе еколошке природе. Није да бројке нису и на њиховој страни. Подаци Агенције за заштиту животне средине показују да је од 2010. до 2021. године више од 2 милиона тона амбалаже завршило у природи, рекама и на депонијама.

"Треба активно радити на увођењу депозитног система пре свега кроз измене и допуне закона о амбалажном отпаду. На тај начин ћемо омогућити да на најефикаснији начин решимо преко 90 одсто амбалаже од напитака која је и најчешћа пластична амбалажа која се среће у природи", навела је Милица Лукић, истраживач на Географском факултету у Београду.

Пластичне флаше заузимају чак 32 одсто простора на депонијама, а период њиховог распадања је око 100 година. Дакле, нису европски прописи и размишљања еколога без основа.

Kако онда помирити њихове аргументе и циљеве акције која је помогла многим људима у невољи. Ипак, постоји начин. Треба подизати свести о томе да се пластичне флашице не бацају где год је згодно, а уз мало труда и сада чеп може да се одвоји од амбалаже и одложи у кутију за ту намену. Мислите о томе.