За годину и по дана 11 мртвих на пружним прелазима – узрок несреће је увек исти

У протеклих годину и по дана 11 особа је на путним прелазима у Србији изгубило живот, а 22 особе су повређене. Разлог свих несрећа била је непажња возача друмских возила, односно непоштовање саобраћајних прописа, каже Ненад Станисављевић из Инфраструктуре Железнице Србије. Страда углавном локално становништво, а чини се да људи нису навикли на возове који се крећу великом брзином.

Две несреће на пругама у Србији за мање од 12 сати. Локомотива је у Врчину ударила у аутомобил – двоје младих је страдало, а једна особа је повређена. Надомак Ваљева погинуо је возач камиона када га је ударио брзи воз за Бар.

У протеклих годину и по дана 11 особа је на путним прелазима изгубило живот, а 22 особе су повређене.

“Оно што је карактеристично за све несреће је да је разлог тих несрећа била непажња возача друмских возила, непоштовање саобраћајних прописа, неодговорност у саобраћају“, каже Ненад Станисављевић из Инфраструктуре Железнице Србије.

Напомиње да су најчепће жртве локално становништво, које одлично зна пругу на којој дође до несреће.

Кључно поштовање сигнализације

Наводи да на пругама у Србији има 2.118 путних прелаза, од којих је на активним пругама око 1.700 путних прелаза.

"Од тог броја, 522 путна прелаза су обезбеђена савременом сигнало-сигурносном опремом. То подразумева бранике, полубранике, светлосну или звучну сигнализацију, то је око 30 одсто“, рекао је Станисављевић.

Каже да ни у једној земљи нису сви путни прелази обезбеђени на овакав начин.

“То није урадила ниједна железничка управа у свету, примера ради, у земљама Европске уније имамо око 100.000 путних прелаза, 50 одсто је обезбеђено знаковима вертикалне друмске сигнализације, значи око 50.000 путних прелаза на европским пругама је обезбеђено, управо овако као што је обезбеђен био и путни прелаз у Врчину – значи знак стоп и Андрејин крст, односно знакови вертикалне друмске сигнализације“, појаснио је Станисављевић.

Додаје да ће, ипак, захваљујући средствима Светске банке и Европске банке за обнову и развој око 240 путних прелаза бити модернизовано.

"То није гаранција да ће људски живот бити сачуван, уколико се не поштују сви прописи и све ознаке“, поручио је Станисављевић.

Указао је и на проблем крађе знакова, али и делова железничке инфраструктуре.

Све бржи возови на пругама

Српски возови су, каже, на нашим пругама све бржи. Људи су навикли на возове који се крећу 30-40 километара на сат, па чак и када га виде у даљини, сматрају да неће он тако брзо да дође и да ће успети да прођу преко пруге пре воза.

"У Ваљеву конкретно, реч је о реконструисаној прузи, тамо се возови крећу 100 километара на сат. Ту се ради о секундама. Значи, секунда, две или пет секунди бржи пролазак преко пруге једноставно води у трагедије и најчешће доводи до погибије учесника у саобраћају", упозорава Станисављевић.

Воз увек има предност

Машиновође немају обавезу да свирају како би упозорили на свој пролазак, будући да увек имају предност.

"Тамо где је вертикална друмска сигнализација, значи где не постоје рампе, браници, полубраници, машиновође немају ни обавезу да свирају пре сваког путног прелаза, мада они то из праксе готово редовно раде", каже Станисављевић.

То имају обавезу да раде на путним прелазима где рампе не раде.

"И у тој ситуацији машиновође дају знак, заустављају воз пре путног прелаза, сачекају, и то је једина ситуација када друмска возила имају, да тако кажемо, право да пређу пре воза, односно локомотива и воз пропусте возаче друмских возила и тек када никог нема на путном прелазу, возови настављају даље своју вожњу", појаснио је Ненад Станисављевић из Инфраструктуре Железнице Србије.

Цело гостовање Ненада Станисављевића можете погледати у видеу на почетку текста